Ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги тошкент давлат аграр университети



Download 2,97 Mb.
Pdf ko'rish
bet145/169
Sana23.02.2022
Hajmi2,97 Mb.
#142747
1   ...   141   142   143   144   145   146   147   148   ...   169
Bog'liq
Agroinjeneriyada ilmiy tadqiqot

Фойдаланилган адабиётлар:
1. Закин Я.Х., Рашидов Н.Р. Основы научного исследования. 
— Тошкент.: Ўқитувчи, 1979. -88.. 120 с. 
2. Веденяпин Г.В. Общая методика экспериментального 
исследования и обработка опытных данных. — М.: Колос. 1973. 
3. Электрические изменения неэлектрических величин.Под 
ред. Проф. Новицкого П.Н. — Л.: Энергия, 1975. 
4. Налимов Н. Н. Теория эксперимента. –М.: Наука, 1971.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 


257
 
 
 
 
 
 
 
7-боб. МАШИНАЛАР ИШОНЧЛИЛИГИНИ ЛОЙИҲАЛАШ, 
ЯСАШ, ФОЙДАЛАНИШ, ТАЪМИРЛАШ ВА ТИКЛАШ
ЖАРАЁНЛАРИДА ОШИРИШ, ТИКЛАШ ТЕХНОЛОГИК 
УСКУНЛАРНИНГ МОСЛАШУВЧАНЛИК ҚОБИЛИЯТ-
ЛАРИНИ ОШИРИШНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ
7.1-мавзу: Машина деталари ва бирикмалари чидамлилигини 
ҳисоблаш ва режалаштириш.
Р е ж а

1 . М а ш и н а д е т а л а р и в а б и р и к м а л а р и чидамлилигининг асосий 
кўрсаткичларини ҳисоблаш. 
2. Индувидуал чамалаш (прогноз қилиш) усулларидан фойдаланиб, 
детал ёки бирикманинг қолдиқ ресурсини аниқлаш. 
З. Математик-статистик ахборотлар асосида машина деталари ва 
бирикмаларининг чегаравий ва қолдиқ ресурсларини аниқлаш босқичлари. 
4. Машина деталарининг ҳақиқий тўлиқ ресурсини аниқлаш, деталарнинг 
ейилиш ҳолатини таҳлил қилиш. ва уларга бўлган йиллик эҳтиёж ҳажмини 
ҳисоблаш. 
Республикамиз қишлоқ хўжалигида янги замонавий техника 
(«Кейс» ва «Класс» ғалла комбайнлари, «Кейс-2022» пахта териш 
машиналари, «Магнум», «МХ-135» тракторлари, «Марал-125» озуқа 
ўриш комбайнлари ва бошқ.) жорий этилмокда. Бу техникалардан 
самарали 
фойдаланиш 
«инсон-машина-техник 
сервис» 
тизимининг самарадорлиги, унинг ҳамма бўғинларнинг мукаммал, 
пухта тайёрланганлиги ва ишлаш даврида ишончли фаолият 
кўрсатишига хам узвий боғлиқдир. Жумладан, бу тизимда машина 
деталари ва бирикмалари чидамлилигини ошириш, уни ҳисоблаш ва 
режалаштириш энг муҳим аҳамиятга эга. 
Техниканинг ишлашида юзага келадиган носозликларнинг 
маълум миқдори ва иш унумдорлиги бевосита «инсон омилига», 
яъни операторларнинг малакасига боғлиқ. Техниканинг 8...10% 


258
носозликлари операторларнинг малакаси етарли бўлмаганлиги 
туфайли юзага келади. Машина-трактор агрегатларининг иш 
унумдорлиги операторнинг малакаси таъсирида 30...50 % га 
ўзгаришини кўрсатди. Бугунги кунда бакалавр ва магистр 
кадрларни тайёрлаш сифатини кескин оширишни талаб 
этилмоқда. Машиналар ишончлилигининг асосий хусусиятларини 
аниқловчи чидамлилилик кўрсаткичларини ўрганиш, машиналар 
деталари ва бирикмаларининг чидамлилигини ҳисоблаш ва 
режалаштириш энг мураккаб ва талабалар томонидан ўзлаштириши 
оғир бўлган илмий-техник масалалардан бири ҳисобланади. 
Машина деталари ва бирикмаларини чидамлилиги иқтисодий ва 
техник кўрсаткичлар билан аниқланади. Машина детали ва 
бирикмалари 
ресурсларини 
аниқлаш 
усуллари 1-расмда 
келтирилган. 
Машиналарнинг асосий чидамлилик кўрсаткичларига:
-иқтисодий (фойдаланишдаги ўртача нисбий харажатлар). 
-техник (детал ёки бирикманинг чегаравий (тўлиқ), ҳақиқий 
ва қолдиқ ресурслари) ресурсини кўрсатишимиз мумкин.
Индивидуал «прогноз» килиш (олдиндан чамалаш) 
усули (ёки фойдаланиш шароитларида ихтиёрий 
бирор детал ёки бирикманинг ейилиш кўрсаткичини 
назорат қилиш). 
Математик-статистик «прогноз» қилиш (ёки бир хил 
номенклатурадаги детал ва бирикма гурухлари 
тўғрисидаги ейилиш ахборотларига математик ишлов 
бериш). 
Келинг, деталар қолдиқ ресурсларининг ишонч чегарасини 
индувидуал прогноз қилиш усулида баҳолаш тартибини кўриб 
чиқайлик. 
Унинг 
ижобий 
имкониятлари 
билан 
бирга 
камчиликларини таққослаш ёрдамида эҳтимоллар усулининг 
афзалликларига баҳо берайлик. Индувидуал диагностика усулидан 
Машина деталари ва бирикмалари 
ресурсини аниқлаш усуллари 


259
келиб чиққан ҳолда, детал бирикмаларининг ейилиш чизиғини 
қўришда абсцисса ва ордината ўқларига қандай параметр 
қийматлари қўйилишини эслайлик. 1-расмда И
пр
, И
др
, Н, Т
мр>
 а ва Т
дn
 
кўрсаткичлари келтирилган. 

Download 2,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   141   142   143   144   145   146   147   148   ...   169




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish