С2- топшириқ расмлари
Назарий механика фанидан
С-2 топшириқ шартлари
2-жадвал
Шрифт рақами
|
P1
|
P2
|
M
кнм
|
q
кн/м
|
|
|
кн
|
градус
|
0
|
6,0
|
7,2
|
25
|
1,2
|
26 0
|
47 0
|
1
|
8,4
|
6,6
|
22
|
1,4
|
14 0
|
42 0
|
2
|
6,4
|
8,1
|
21
|
1,0
|
42 0
|
13 0
|
3
|
8,6
|
6,9
|
24
|
0,8
|
28 0
|
64 0
|
4
|
7,8
|
8,4
|
19
|
1,2
|
47 0
|
19 0
|
5
|
6,4
|
7,8
|
23
|
1,4
|
32 0
|
61 0
|
6
|
7,2
|
6,1
|
25
|
0,9
|
49 0
|
21 0
|
7
|
8,1
|
6,3
|
21
|
1,1
|
27 0
|
56 0
|
8
|
9,6
|
7,4
|
24
|
1,7
|
63 0
|
19 0
|
9
|
7,4
|
8,8
|
22
|
1,3
|
27 0
|
58 0
|
С2 –топшириққа доир масала
1-шакл
Берилган :
Р1=14 кн, α1=300 , Р2=17 кн, α2=600 , q=4 кн/м
М=22 кнм, АК=КC=2м, CD=3м , DE=DB=2м
Топиш керак: ХА, YА, ХВ, YВ, ХС, YС -?
Ечиш: С2 - текисликда ихтиёрий йўналган кучлар таьсиридаги муракаб балканинг мувозанатига доир масаладир. Бу балка икки қисмдан иборат балкадир. Балканинг С нуқтасида эгилувчан шарнир жойлашган. Шаклда таянч реакция кучларини ва координата ўқларини тасвирлаймиз.
Шаклдан кўриниб турибдики, балкада тўртта номаьлум реакция кучлари мавжуд (ХА,YА, ХВ,YВ). Назарияга асосан бизда 3 та мувозанат тенгламалари тузишимиз мумкин.
Номаьлумлар мувозанат тенгламалари сонидан кўп бўлганлиги сабабли берилган масала аниқмасдир.
Бу масалани ечишни икки хил усули мавжуд. Биз буларнинг бирини қўллаймиз. Бу усулга асосан балка эгилувчан шарнир С нуқтадан хаёлий икки қисмга бўлинади. Сўнгра номаьлумлар озроқ бўлган қисми учун мувозанат тенгламалари тузилади. Бизнинг масалада балканинг хар икки қисмида хам номаьлумлар сони бир хилдир. Шу сабабли биз балканинг АС қисмини текширамиз.
Юқорида таькидланганидек балканинг С нуқтасидан уни хаёлий икки қисмга бўламиз ва АС қисмининг мувозанатини текширамиз.
2-шакл
АС қисмининг мувозанатини ўрганишда шаклда барча таьсир этувчи ва реакция кучлари тасвирланади.
Изох: Эгилувчан шарнир жойлашган нуқтанинг реакция кучлари хамма вақт ташлаб юборилган томонга йўналтирилади.
Тенг таьсир этувчи Q кучни аниқлаймиз:
АС қисм учун қуйидаги 3 та мувозанат тенгламаларини тузамиз.
Т узилган (1) , (2) , (3) тенгламалар системасида 4 та номаьлум бор. Улардан фақат иккитасини аниқладик (ХС,YС) . Энди қолган номаьлумларни аниқлаш учун бутун система учун 3 та мувозанат тенгламаларини тузамиз. Бутун система учун мувозанат тенгламалар тузишда эгулувчан шарнир жойлашган С нуқтанинг реакция кучлари хисобга олинмайди.
Текшириш тенгламаси бутун система учун тузилади. Бунда Хс ,Yс хисобга олинмайди.
Жавоблар
XA = 9.5 кн
YА = -3.0323 кн
XВ = -3 кн
YВ = 29.8707 кн
XС = ±5.5 кн
YС = ±15.2663 кн
Изох:
1.YА, XВ реакция кучларининг ишоралари манфий , демак улар шаклга қарама-қарши йўналган бўлади.
2. С нуқтанинг реация кучлари аслида бўлмаганлиги сабабли 4-акциомага асосан уларнинг қийматлари жадвалда ёзилгандай бўлади.
ADABIYOTLAR
1.А.А.Яблонский.Назарий механикадан курс ишлари учун топшириқлар тўплами.Тошкент “Ўқитувчи” 2002.Таржимонлар: Т.Анорқулов, Қ.Хусанов, А.Комилжонов
2.С.М.Тарг. Назарий механиканинг қисқа курси. Москва “Высшая школа” 2005
3. Қ.Хусанов . Назарий механика Тошкент 2012
4.Шообидов С.Х. ва бошқалар., Назарий механика.(статика,кинематика) Тошкент -2007
5.П.Шохайдарова., Ш.Шозиётов., Ж,Зоиров Назарий механика Тошкент “Ўқитувчи” 1991
6. Азиз-Қориев С.K., Янгузаров Ш.X.. “Назарий механикадан масалалар ечиш методикаси ” (Статика ва кинематика). Қайта ишланган 2-нашри.- Тошкент “Ўқитувчи” 1974
7. A.Р.Султонов., « Назарий механика » Фанидан маьруза матни ҚXM 5430100, СXM 5450200 учун. Андижон 2012 й 250 бет
Интернет сайтлари
1.www.http://uni.udm.ru/pubhouse/shop.htm
2. www.http://pedagog.uz
3. www.http://el kutubxona.narod.ru/html/el_mar_qurilish.htm
Do'stlaringiz bilan baham: |