Ўзбекистон республикаси автомобиль йўллари давлат қЎмитаси


V.26.2. Ўртача арифметик хатолик, ўртача квадратик хатолик ва



Download 10,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet73/204
Sana24.06.2022
Hajmi10,68 Mb.
#701349
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   204
Bog'liq
МУҲАНДИСЛИК ГЕОДЕЗИЯСИ

V.26.2. Ўртача арифметик хатолик, ўртача квадратик хатолик ва 
ўлчанган функциянинг ўртача квадратик хатолиги 
Ўртача арифметик хатолик ўлчаш натижаларининг ўртача қиймати 
ҳисобланади ва қуйидагича ҳисобланади 
 


132 
х
ўр
=
n
l
n
l
l
l
n





...
2
1
бу ерда, l
1,
l
2
, ...., l
n
– тенг аниқликдаги ўлчашлар. 
Ўртаса арифметик қиймат (х
ўр
) ҳаийқий миқдордан фарқ қилади. Ушбу 
фарқ ҳақийқий хатолик (η) ни кўрсатади 
η=х
ўр
-х 
Ўлчаш натижаларини ҳақиқий қийматга яқинлик даражасини 
белгилашда ўртача квадратик хатоликдан фойдаланилади. 
m=
n
x
l
2
)
(


Ўлчашлар қатордаги ўртача квадратик хатолик қанча кичик бўлса шу 
қатор аниқ ҳисобланади. 
Ҳақиқий миқдори маьлум бўлган ва ўлчашларнинг ўртача арифметик 
ҳатоликларини ҳисоблаш керак бўлган ҳолатлардаги битта ўлчашнинг 
хатолигини ўртача квадратик ҳатолигини аниқлашни қуйидаги икки мисолда 
кўриб чиқамиз. 
1-мисол.
Кўпбурчакли полигоннинг бурчаклари (β
ўлч
) беш марта 
ўлчанган (26.3 – жадвал). Ўртача квадратик хатолик аниқлансин. 
Топшириқни бажариш кетма-кетлиги. 
- Тенгламадан олти бурчакли полигониннг назарий бурчаклари 
йиғиндиси топилади. 
β
наз
=180
°
(n-2) 
- Ҳар бир ўлчашнинг ҳақиқий хатолиг ҳисоблабланади: 
∆=β
ў
–β
н 
Ўртача квадратик хатоликни ҳисоблаш жадвали 
26.3-жадвал 
т/р Ўлчанган бурчаклар, (β
ўлч

Назарий бурчак, 

наз

Ҳақиқий хатолик, ∆ 

2

719

57

720

00
'
-0

03
'


720

00
'
720

00
'
0

00
'


720

01' 
720

00
'
+0
◦ 
01
'


719

59
'
720

00
'
-0
◦ 
01
'


720

02' 
720

00
'
+0
◦ 
02
'

Σ∆
2
=15' 


133 
- Ҳисобланган ҳар бир ўлчаш (∆) хатолиги квадратга кўтарилиб ѐзилади 
ва йиғиндиси аниқланади. 
Σ∆
2
=15' 
- Ўртача квадратик хатолик тенгламасидан ҳар бир ўлчашларни (m) 
миқдори топилади. 
m=

Σ
=


 
2-мисол.
Функциянинг ўртача квадратик хатоликларини аниқлаш. 
Берилган m
ф
=km
s
функциянинг ўртача квадратик хатоси аниқлаш.
 
Далномерда ўлчанган масофа d, юқорида келтирилган функцияга мисол 
бўлади, яъни: 
D=c·n 
бу ерда, с – далномер коэфициент с=100; h – рейкадаги бўлакларни сони. 
Ечими: Агар с=100, m
n
=±1 см бўлсин, унда m
d
=100∙1= 100см, яъни, 
жавоб: ±1 м. 
Ўлчашларда йўл қўйишимиз мумкин бўлган, чекланган хатолик (Δ
чек

билан баҳоланади: 
Δ
чек
=k∙m 
бу ерда, k=2-3 тенг, m – ўртача квадратик хатолик. 
Чизиқли ўлчашларни баҳолашда нисбий хатоликлар миқдорлари 
ҳисобланади: 
m
нис
=1/(Р/f
абс

бу ерда, Р – ўлчанган майдоннинг (полигоннинг) периметри f
абс
– абсолют 
хатолик. 
Амалиѐтда ўлчанган катталиклар (бурчаклар, масофалар, нисбий 
баландликлар) нинг ўзи эмас, балки уларнинг баъзи функцияларининг 
(баландликлар, координаталар ва ҳ.к.) аниқлаш керак бўлади. Бу ҳолда 
функция хатоси аргументларга боғлиқ бўлади. z=k∙x функциянинг ўртача 
квадратик хатолиги: 
m
z
=k∙m
x
бу ерда, k – ўзгармас сон, к=3 m
x
– ўлчаш хатолиги. 


134 
Мисол.
Агар бурчакнинг ўртача квадратик хатолиги m
x
=1
11
, бўлса у 
ҳолда: 
m
z
=3
11
 

Download 10,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   204




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish