Ўзбекист онда з амонавий интенсив о


кальций етишмовчилигига кучли чалинув-



Download 10,36 Mb.
Pdf ko'rish
bet35/119
Sana24.02.2022
Hajmi10,36 Mb.
#225900
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   119
Bog'liq
интенсив боглар буйича кулланма

кальций етишмовчилигига кучли чалинув-
чан олма навлари. Гренни Смит, Голден Делишес 
(ҳудудга қараб кучли чалиниши мумкин), Ред Дели-
шес, Кокс Оранж Пиппен, Старкримпсон. 
Расм-67. Ред Делишес ва Жеромин олма навларида кальций етишмовчилиги. 


V. Олма дарахтларини суғОриш ва ўғитлаш
41
кальций етишмовчилигига кам чалинувчан 
олма навлари. Роум Бют, Голден Делишес (ҳудудга 
қараб кам чалиниши мумкин), Макинтош, Лобо, Гала, 
Фуджи. 
темир. Темир дарахтлар учун энг муҳим микро-
элементлардан бири ҳисобланади. Темир моддаси 
камайиб кетса барглар оқ яшил ёки сарғиш тусга 
кириб, хлороз касаллигига чалинади. Юқоридаги 
расмларда темир етишмаганда баргларда қандай 
ўзгаришлар бўлиши кўрсатилган. 
магний. Хлорофил таркибига кириб, баргга яшил 
тус бериб туради. Тупроқда магний етишмаганда 
хлорофиллнинг ҳосил бўлиши сустлашади, натижа-
да баргда кечадиган ассимиляция жараёни секинла-
шади, баргнинг ранги оқаради. Етишмовчилик ёши 
катта баргларда биринчи намоён бўлади. Тупроқда 
калий ҳаддан зиёд кўп бўлганда магний етишмовчи-
лиги пайдо бўлади. Қуйидаги расмлардан кўриниб 
турибдики, магний етишмаганда барглар оқариб ке-
тади. 
5. микроэлементлар
ва уларнинг хусусиятлари
Олма дарахтларида микроэлементлар етишмов-
чилиги белгилари топилганда таркибида етишмаёт-
ган микроэлемент бўлган, баргларга пуркаладиган 
хелат кўринишидаги воситалардан вегетация дав-
рида бир ёки бир неча марта фойдаланиш мумкин. 
Фойдаланишдан аввал ишлаб чиқарувчи ташкилот 
тавсияларини тўлиқ ўрганиб, ундан кейин ишлов-
ларни ўтказиш мумкин. Микроэлементларни жуда 
кўпчилигини касаллик ёки ҳашаротларга қарши ку-
рашиш учун тайёрланган аралашмаларга қўшиш 
мумкин. 
бор. Мева ўсимликларининг гуллашига ва 
уруғланишига яхши таъсир этади. У ўсимликларнинг 
меваларини яхши тугишига ҳамда улар таркиби-
даги шакар ва витаминларнинг кўпайишига ёрдам 
беради. Тупроқда бор етишмаса ўсимликлар секин 
ўсади, барглари сарғаяди (хлороз), улар бужмая-
ди, баъзан қалин тортади ва тўкилади. Мевала-
ри пўкакланади, ёрилиб кетади, шакли нотекис 
бўлади ва тўкилиб кетади. Бор жуда кўп миқдорда 
етишмаса ўсимликнинг танаси қуриб ва барглари 
тўп-тўп бўлиб қолади. Борнинг жуда кўп бўлиши 
ўсимлик учун зарарлидир. 

Download 10,36 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   119




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish