Ўзбекист онда з амонавий интенсив о


-жадвал. олмада барг таркибидаги элементларнинг оптимал даражаси



Download 10,36 Mb.
Pdf ko'rish
bet37/119
Sana24.02.2022
Hajmi10,36 Mb.
#225900
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   119
Bog'liq
интенсив боглар буйича кулланма

1-жадвал. олмада барг таркибидаги элементларнинг оптимал даражаси. 
элемент тури
жуда кам
кам
етарли
кўп
жуда кўп
Азот (N) %
≤ 1. 6
1. 6 – 1. 9
2. 0 – 2. 4
2. 5 – 3. 0
≥3. 0
Фосфор (P) %
≤0. 10
0. 10 – 0. 14
0. 15 – 0. 20
0. 21 – 0. 30
≥0. 30
Калий (K) %
≤0. 8
0. 8 – 1. 1
1. 2 – 1. 5
1. 6 – 3. 0
≥3. 0
Олтингугурт (S) %
-
-
0. 3 – 0. 4
-
-
Кальций (Ca) %
≤0. 7
0. 7 – 1. 0
1. 1 – 2. 0
2. 1 – 2. 5
≥2. 5
Магний (Mg) %
≤0. 15
0. 15 – 0. 20
0. 21 – 0. 25
0. 26 – 0. 45
≥0. 45
Натрий (Na) %
-
-
≤0. 02
0. 02 – 0. 50
≥0. 50
Хлор (Cl) %
-
-
≤0. 3
0. 3 – 1. 0
≥1. 0
Мис (Cu) ppm
≤4
4 – 6
7 – 20
21 – 100
-
Рух (Zn) ppm
≤10
10 – 20
21 – 50
≥50
-
Марганец (Mn) ppm
≤20
20 – 50
51 – 100
101 – 200
≥200
Темир (Fe) ppm
≤60
60 – 99
-
-
≥500
Бор (B) ppm
≤15
15 – 20
21 – 40
41 – 200
≥200
< камроқ > кўпроқ мг/кг– ppm (миллиондан бир) га тенг. 
2-жадвал. олма дарахтларининг ҳосил миқдорига нисбатан талаб қилинадиган макроэлементлар (кг) 
Азот
Фосфор
Калий
Кальций
Магний
Тонна гектар
Килограмм / Гектар (софт ҳолда)
20
23
3
41
16
4
40
46
7
84
33
9
60
69
11
124
49
14
80
90
16
167
66
20


43
Расм-71. Қалам новдаларга эга олма дарахтлари. 
1. дарахт қисмларининг номлари ва маъноси
Лидер – бу дарахтнинг асосий скелет шохи 
ҳисобланади. Новда ва шохларга ўхшаб лидер ян-
гиланмайди. 
Новда – шу йил ўсишни бошлаган ва бир ёшга 
тўлмаган ўсимта. Новдалар узун ва тез ўсувчан 
бўлади. Учки куртаги доим ўсишда давом этади. 
Мевали новда – шу йил ўсган калта ва кучсиз 
новда. Одатда, уларнинг учки куртаклари мевали 
бўлади. Булар «қалам новда» деб ҳам аталади. 
Мевали новдалар шу йил ўсган новда ёнидан ёки 
1 ва ундан катта ёшли шохлар ёнидан ўсиб чиқиши 
мумкин. 
Шох – бир ёшдан катта, ён ва мевали новдаларга 
эга. Шохларда турли ёшдаги новда ва шохчаларни 
кўриш мумкин. 
Мевали шох – турли ёшдаги мева тугувчи шох-
лар жамланмаси. Булар ҳосилдор бўлиши учун ян-
гиланиб турилади. 
Кесиш ва дарахтларга шакл беришни тушун-
тиришдан аввал қўлланмада фойдаланилган 
сўзларни изоҳлаб ўтсак:
Дарахт шакли – новда ва мевали шохларнинг 
жойлашувини англатади. 
Сокин ўсиш дарахтни ўсиш тезлигини англатади. 
Сокин ўсиш ҳосилдор ҳисобланади. 
Апикал устунлик – новда учини ёки тез ўсаётган 
новдаларнинг ўзидан пастдаги ён шохлар ўсишига 
тўсқинлик қилишини билдиради. Қуйидаги расмда 
жуда кучли апикал устунлик таъсирида фақатгина 
учки куртаклардан кучли новдалар ўсган ва ён 
шохлар шаклланишига тўсқинлик қилганини кўриш 
мумкин. 
Ауксин ўсимликлар ўсишини бошқарувчи гормон-
лар гуруҳини ўз ичига олади ва новдаларнинг куч-
ли ўсишини таъминлайди. Ауксин ҳужайралар йи-
риклашувини ва апикал устунлик ҳосил бўлишини 
таъминлайди. 
Мева ҳосилини баланслаш – ҳосилни жуда кўп 
ёки кам бўлмаслигини англатади. Дарахтларни 
ёшартириш – соя ташлаётган шохларни ва кераксиз 
новдаларни кесишни англатади. Шу аснода кесиш 
қуёш нурларини дарахт бўйлаб киришини яхшилай-
ди ва куртаклар ҳамда мева сифатини оширади. 
Дарахт шох-шаббаси – тупроқдан юқорида жой-
лашган дарахт қисмларини англатади. 
3/1 қоидаси асосий танадан ўсиб чиқаётган 
новдани асосий тана билан туташган жой билан 
нисбатига айтилади. Асосий тана ёки лидер диа-

Download 10,36 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   119




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish