Збек и с то н республикаси олий ва урта махсус таълим



Download 8,79 Mb.
Pdf ko'rish
bet52/83
Sana25.02.2022
Hajmi8,79 Mb.
#288441
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   83
Bog'liq
Qadimgi va O'rta asr G'arbiy Yevropa falsafasi (S.Yo'ldoshev va b.)

сидаги кескин кураш 
Рим 
жамиятидаги гоявий кураш характе- 
рини аникдаб берди. 
Кдцимги Римда кулдорлар 
мафкурасида 
асосий уринни давлат, хукук ва ахлок масалалари олганди. 
К,а- 
димги 
Римда 
сиёсат билан шугулланувчи кишилар ХУКУК наза- 
риясини ишлаб чикишда алохида урин тутганлар. 
Рим 
хУКУКИНинг 
мохияти шундан иборат эдики, бу конуний йул билан куллар- 
ни ва жамиятдаги эркин камбагал кишиларни эксплуатация 
килишни мустахкамлаб, кулдорларнинг хусусий мулки ва им-
www.ziyouz.com kutubxonasi


тиёзларини химоя кдпишдан иборат булган сиёсатчилар эди. 
Улар инсонни инсон томонидан эзилишини табиий ва абадий 
бир хол деб к,арашган. Римда фалсафа милодимиздан аввалги II 
асрда ривожланган, унинг гуллаган даври эса милодимиздан 
аввалги I асрга тугри келади.
ТИТ ЛУКРЕЦИЙ КАР
Лукреций Кар милодцан аввалги 99—58-йилларда яшаб ижод 
Килган, уз дунёк,арашини «Нарсаларнинг табиати туфисида»ги 
асарида чукур ва атрофлича баён кдлган. У Демокрит, Эпикур 
таълимотларини батафсил та\лил к,илди, тушунтирди ва тар- 
f h 6
кдлиб келди. Бизга маълумки, Демокритнинг бирон-бир 
асари бизгача яхлит, тулалигича етиб келмаган, фак,ат асарла­
ридан айрим парчаларгина саьуганиб колган. Эпикурнинг уч 
хати, баъзи \и к мат л и сузларигина бизга маълум. Лукреций Кар 
уларнинг атомистик назарияларини кенгайтирди, чукурлаштирди 
ва ривожлантирди. Материя абадий, у бир холатдан иккинчи 
Холатга айлана олади, деди Лукреций Кар. Хеч нима, хеч нима- 
дан келиб чик.майди. Маълумки, урувдангина у ёки бу усимлик 
ёки хайвон пайдо булади. Демак табиатда тулик, йук булиб ке- 
тиш булмайди. Масалан, атомларнинг шу кадар кичиклиги ту­
файли биз уларни кура олмаймиз. Заррачалар (атомлар), Эпи­
кур айтганидек, шакл, огирлик, хажмга эга булиб, бушликда 
доим х,аракатдадир. Оламдаги барча нарсалар ранг, 
х й д

маза, 
товуш каби хусусиятларга эга эмас. Атомлардан ташк^ари фазо 
Хам мавжуд. У объектив характерга эга. Унингча, фазо буш, 
моддий характерга эга эмас. Шунинг учун хам у киши сезги 
аъзоларига таъсир этмайди. Лукреций Кар фазони содца тушун- 
ганлиги туфайли хдракатни хам жуда содда тушунди. Унинг 
фикрича, фазо булмаса, \аракат булмайди, чунки харакат атом­
ларнинг фазода урин алмашинувидан иборат. Демокрит ва Эпи­
кур каби Лукреций хам асосан харакатнинг оддий шаклини 
назарда тутган, унинг мураккаб шаклларини тушуна олмаган. 
Унинг фикрича, уч хил харакат мавжуд:
1. Туртки натижасида вужудга келадиган харакат.
2. Огирлик натижасида юцоридан пастга йуналган харакат.
3. Атомларнинг уз-узидан туфи йулдан чекланиши хара­
кати.
Харакатнинг бу шаклларини тушунишда Лукреций Эпикур 
йулидан борди. Лукреций Карнинг фикрича, харакат материя- 
сиз булмайди. Харакатнинг манбаи худо эмас, балки материя- 
дир. Унинг атомнинг уз-узидан харакати тугрисидаги фикри 
диалектик элементнинг мавжудлигидан далолат беради. Атом­
лар узларининг абадий харакати жараёнида бир-бирлари билан 
турли равишда кушилиб, янги-янги дунёларни вужудга келти­
ради. Шу асосда янги дунё вужудга келади, эскиси емирилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Хоссаларни нарсалардан ажратиш мумкин эмас. Замон ма- 
терияга хосдир. Лукреций таълимотининг му\им ютуги макон 
ва замон тугрисидаги назариядир. Замон ва макон жисмлар 
билан хам боглик,. Замон нарсалар хдракатидан ва бушликдан 
алохида булмайди ва булиши хам мумкин эмас. Материя атом- 
лардан ташкил топган мураккаб нарсадир, атом эса булинмай- 
ди, материя хам чексиз булинавермайди. Лукреций Кар атом- 
нинг абадий, азалий модций, бошлангач ибтидо эканлиги хакдца 
фикр юритади.
Ер хам бошка дунёлар каби табиий сабабларга кура пайдо 
булган. Ерда хам, сувда хам набобат оламида хам хамма ходиса- 
лар модций сабаблар туфайли пайдо булади. Лукреций Кар ша- 
мол, киров, кор, 
Дул, 
зилзила, магнит, ёнартог каби ходиса- 
ларнинг асл сабабларини тушунтириб беришга уриниб, янги- 
дан-янги гояларни илгари сурган. Лукреций Кар Эпикур синга­
ри Платон ва платончиларнинг идеалистик таълимотларини аёв- 
сиз танкид килди. Унинг айтишича, танадан алохида ажралган 
Хеч кандай жон ва дунёвий рух йук, булиши хам мумкин эмас. 
Жон, дейди Лукреций Кар Эпикур сингари, нафис, тез хара­
кат килувчи думалок атомлардан ташкил топган1.
Жон бутун танага ёйилган булса, рух кукракнинг уртасига 
жойлашган, дейди Лукреций Кар.
Лукреций Кар Демокрит ва Эпикур сингари сенсуалистик 
билиш назарияси асосида оламни, табиат конунларини, инсон 
билимини текшириб, урганиши лозимлигини исботлашга ури- 
нади.
Ижтимоий тарихий ходисалар хакида хам файласуф кизи- 
Карли, чукур мулохазалар юритади. Унинг фикрича, билиш­
нинг максади — нарсалар, табиат билан танишиш, кишиларни 
олам тугрисидаги гайриилмий тасаввурлардан куткаришдир. Лук­
реций скептицизмга карши курашиб, оламни билиш мумкин- 
лигини таъкидлайди. Файласуфнинг фикрича, билишнинг объек­
та модций олам булиб, сезгиларимиз бу модций оламни шубха- 
сиз тугри акс эттиради. Атомлардан ташкил топган модций 
жисмларнинг устки катламидаги хаво томон учиб кетувчи но- 
зик тамгаси, шакли инсон сезги аъзоларига таъсир этиб, ки- 
шида куриш, хид, маза, товуш ва тана сезгиларини вужудга 
келтиради. Бу сезги далиллари акд томонидан умумлаштирила- 
ди ва билимга асос солинади. Сезгилар оркали бу атомларни 
кура олмаймиз, уларни факат тафаккур оркали умумлаштириб 
биламиз. Биз албатта, хакикатга эришамиз, чунки бизнинг та- 
факкуримиз муайян ашёвий далилларга таянади, сезгиларимиз 
эса ташки модций дунёни шубхасиз тугри акс эттиради.
Лукреций Карнинг билиш назарияси содца характерга эга
1 К а р а н г: История философии в кратком изложении, стр. 187.
www.ziyouz.com kutubxonasi


булса-да, у жахон фалсафий тафаккури ривожига катга таъсир 
курсатди.

Download 8,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   83




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish