Збек и с то н республикаси олий ва урта махсус таълим



Download 8,79 Mb.
Pdf ko'rish
bet70/83
Sana25.02.2022
Hajmi8,79 Mb.
#288441
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   83
Bog'liq
Qadimgi va O'rta asr G'arbiy Yevropa falsafasi (S.Yo'ldoshev va b.)

УНИВЕРСИТЕТЛАР
Маориф ва мантик, маркази булган университетлар Европа- 
да 1200 йилдан вужудга кела бошлади. 1400 йилда Европада 76 
та университет бор эди. Университет дастурининг аксариятини 
схоластика дарси ташкил кдларди. Купчилик машхур универси- 
тетларга шу йилларда асос солинган. Университетлар ташкил 
булиши ва ривожланишининг бир неча сабаблари булган. Мар- 
цион Капелли 425 йилда Римда тривиум ва квадривиумдан 
динда фойдаланишни ишлаб чикди. Тривиумга грамматика, ри­
торика ва логика киради. Квадривиумни геометрия, арифмети­
ка, астрономия ва мусик,а ташкил этар эди. Тривиум рухоний- 
лар учун нотикдик санъатини самарали укдтиш учун фойдали 
ва зарур эди. Квадриваиум эса черков байрамлари вак,тларини 
аникдашга ёрдам берарди. Бу машгулотлар Буюк Карлнинг мак- 
табида олиб бориларди. Бу машгулотлар 550—1100 йиллардаги 
монастир мактабларини эслатар эди.
Олий мактабларнинг бошк,а марказлари епископларнинг чер­
ков кафедраларида мавжуд эди. Масалан, Париж университети 
Париж Момо Хаво черковининг мактаб кафедраси асосида 
ташкил кдлинган.
Университетлар вужудга келишининг иккинчи сабаби — 
машхур олимлар фаолиятига бориб так,алади. Масалан, XI аср­
да Ирнерий Рим хукукшунослигининг машхур тадкдк,отчиси 
сифатида танилади ва Болонья шахрига талаба ва кдзикувчилар 
унинг маърузаларини эшитиш учун ок,иб кела бошлайдилар. Тез 
орада у ерда Болонья университети ташкил кдлинади. Абеляр- 
нинг укитувчилик шухрати Париж университетининг вужудга 
келишига сабаб булади. Университетлар, шунингдек, талаба- 
ларнинг чик,ишлари ёки кучиб юришлари билан хам вужудга
www.ziyouz.com kutubxonasi


келган. XII асрнинг урталарида Англия ва Франция кироллари 
узаро низолашиб к,олади ва англиялик талабалар Париж уни- 
верситетида узларига ёмон муносабатда булмокдалар, деб х,исоб- 
лаб, 1168 йилда Англиянинг Оксфорд шахрига кучиб кетади- 
лар. Машхур Оксфорд университета куп жи\атдан шу туфайли 
вужудга келган. Кембридж университети эса талабаларнинг галаё- 
ни ва уларнинг 1209 йилда Оксфорддан Кембриджга кетишла- 
ри туфайли вужудга келган. «Университет» («universitas») сузи 
талабалар ва укувчиларнинг уюшмаси — гилдия ■
маъносини 
англатган. Улар Жанубий Европадаги университетлар намуна- 
сида ташкил килиниб, ша^арликлар х,акоратидан ёки укитув- 
чилар хужумидан \имоя к,илиш максадида тузилганди.
Университетлар к,ирол ёки \окимлардан ер, ук,иш ва ёток,- 
хоналарга мулжалланган бинолар учун жой, турли имтиёз ва 
мажбуриятлар олганлар. Агар Болонья университети >^укукни 
тадкик килишда машхур булса, Салерно университети тиббиёт 
со\асидаги тадк,ик,отлар билан машхур булиб, Шимолий Евро­
падаги университетлар намунасида ташкил цилинган. У ерда 
асосан укитувчилар уюшмаси (гилдияси) булган. Хар бир уни- 
верситетда одатда туртта факультет булган. У ерда асосан гума­
нитар фанлар укитилган. Ило\иёт, хуку к ва тиббиётга оид фан- 
лар эса юкори курс талабаларига укитилган. Гуманитар фан- 
нинг оддий дастури буйича талаб тривиум (грамматика, рито­
рика, мантик)ни урганган. Бунинг учун унга бакалавр унвони 
берилган. Кейинчалик у квадривиум (геометрия, арифметика, 
астрономия, мусикдлар)ни ук,иб, магистр унвонини олган. Бун­
дай унвон олмасдан укитувчилик килиши мумкин булмаган. 
Бош ка факультетларда укишни давом эттириб, \укукшунос- 
лик, ило^иёт, тиббиёт фанлари буйича докторлик унвонини 
олиши мумкин булган.
Урта аср университетларига 14 ёшдан кириш мумкин булган 
булса-да, у ерда асосан 16—18 ёшдагилар та^сил олган. Талаба­
лар черков ходимларига бериладиган имтиёзлардан фойдалан- 
ганлар. Имтихрнлар огзаки тарзда булиб, турли савол-жавобни 
уз ичига олган. Имги\он пайтида талаба, укитувчилар ва тала­
балар олдида уз нуктаи назарини \имоя килиши мумкин булган. 
У Киш лотин тилида олиб борилган. Дарсликлар асосан укитув- 
чиларнинг узларидагина мавжуд булганлиги учун талабалар дарс- 
ларни ёд олганлар. Шунинг учун уша вацтда яхши хотира ва 
мантикдан фойдаланиш мумкин эди. Укитиш жараёни му\ока- 
ма килиш ва маърузалар шаклида олиб бориларди. Уша даврда- 
ги университетлар фан ва иктисод со^асидаги мутахассисларни 
эмас, балки черковнинг маънавий э\тиёжлари учун хизмат кила­
ди ган хизматчиларни тайёрлардилар.

Download 8,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   83




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish