Ўзбек дипломатияси тарихидан



Download 11,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet78/184
Sana19.12.2022
Hajmi11,99 Mb.
#890942
TuriДиплом
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   184
Bog'liq
O`zbek diplomatiyasi tarixidan

Уроз Муҳаммад Сорли. Тарихи Туркменистан. Жилди аввал.
Теҳрон, 1995. 17-бет.
2. Одамият, 418-бет.
168


л о ф н арса б ўлиб, М уҳам м ад А м и н х о н Н а с р и д д и н ш о ҳ га ҳеч 
қач он “ к и ч и к подш оҳ катта подш оҳга хат йўллаган тарзда ўзини 
ту тм а с л и ги к е р а к эд и . Ч у н к и , б и р и н ч и д а н , Х оразм давл ати
Э рон д ав л а ти н и н г б и р қи см и сан ал ад и , и к к и н ч и д а н эса, Э рон 
ҳ у к м д о р и н и н г М уҳамм ад А м и н га ўхш аган й и ги рм ад ан о р т и қ
вассал и бўлиб, у л а р н и н г ҳар б и р и Х оразм д ан кўра к аттар о қ
п о д ш о қ л и к н и б о ш қ а р а д и . Ш у са б а б д ан у н и н г бу қ и л м и ш и
п о д ш о ҳ н и н г в и қ о р л и к ш аъ н и га ё қ м ад и , албатга. Ш оҳ бир неча 
бор Х оразм том он га қўш и н сури ш ва у ж о й н и М уҳам м ад Амин 
ҳамда ун и н г одам ларидан тозалаш га ж азм қилди. А м м о ҳар саф ар 
С ад р аъзам уни сабр қи л и ш га ундаб кел д и , У ш оҳга “ М уҳаммад 
А м и н хон га қарш и қўш ин то р ти ш ва Х ивага ю риш ую ш тириш
о ғ и р ва с е р м а ш а қ қ а т и ш э к а н и н и , ч у н к и у т а р а ф г а о л и б
б о р а д и ган йўлларда на б и р дарахт, н а б и р қултум сув й ўк^и - 
ги н и , с а ф а р б а р қ и л и н г а н қ ў ш и н н и е м -х а ш а к ва сув б и л ан
таъ м и н л аш га Х оразм устидан қўлга ки р и ти л ган галаба туф айли 
о л и н ган ўлжа қо п л ам асл и ги н и и зҳор эти б , “ агар ф ар м о н и олий 
бўлса, м ен қилич ва н ай залар ўрн и га қал ам ва б арм окд ари м н и
и ш га со л ам ан , қалъаларн и қулатадиган зам б ар акл ар ўрнига бир 
неча қатордан иборат б и р м актуб б и л ан М уҳамм ад А м и н хон - 
н и н г таян ч дарахтини и л д и з-п и л д и зи б и л ан қўпориб таш л ай - 
м ан , д е д и ” 1.
Бу м асала ш оҳ саройида у зо қ м уҳокамага сабаб бўлади, албат­
та. Х оразм га, ум уман, Т урки стон хон л и кл ари га қарш и қўш ин 
тортиш тараф дорлари билан Э рон таъсирини д и п л ом ати к м узока­
ралар орқали у ж ойларда мустаҳкам лаш тараф дорлари ўртасида 
рўй берган тортиш увлардан кей и н ти н ч л и к йўли б илан ҳаракат 
қи л и ш сиёсати устун чиқади. Б унда ҳозирча Э р о н н и н г ш и м оли - 
ш а р қ и й чегарал арда м ўлж ал л ан ган б ар ч а р е ж а л а р и н и н г тўла 
р ави ш д а ам ал га о ш и р и л м а га н л и ги , бундай ш ар о и тд а Т еҳрон 
дабдурустдан Т уркистон х он л и кл ари устига ҳужум ую ш тириш га, 
уларга қарш и ғалабани таъ м и н л ай д и ган дараж адаги ҳарбий куч 
таш л аш га тай ёр эм аслиги асо си й сабаблардан би ри бўлганди, 
албатга. Ҳ ар ҳолда Т еҳрон ҳукумати ҳозирча Х оразм га эътиборли 
элчи лар йўллаш билан ч ек лан и ш га қарор қилади. Бу эл чи л и кн и
тайёрлаш га қарийб и кки ой ҳ о зи р л и к кўрилади. Бу вақт ичида
1. 
Материалы по истории туркмен и Туркмении. I I (бундан кейин -
МИТТ). Москва-Ленинград, Издательство А Н СССР, 1938. с. 259.
169


Х и в а н и н г Э р о н га ю б о р ган О т а н и ё з М аҳрам б о ш ч и л и ги д а ги
элчилиги Теҳрондан ж илм асдан ш оҳнинг ж авоб м актубини кутиб 
туриш га мажбур бўлади. Н иҳоят, уларга Ризоқулихон Л о лаб о ш и ' 
раҳбарлигидаги Э рон элчилиги б илан ҳам роқликда ўз ю ртларига 
қайтиш га рухсат берилади. Ш уни ҳам ай ти ш к ер акки , аввалига 
д ў қ - п ў п и с а л а р б и л а н н и ҳ о я т д а с о в у қ к у т и б о л и н г а н Х и в а
эл чи л и ги ян а қайтадан ш оҳ саройига т а к л и ф этилади ва бу с аф ар
О таниёз М аҳрам ҳамда у н и н г ш ери кл ари катта ҳурм ат-иззатга 
сазовор бўладилар. Э рон ҳукм дори уларга н авозиш лар кўрсатиб, 
совга-салом лар б илан хушнуд қилади.
Ш у тар зд а 1851 й и л н и н г 5 а п р е л и д а О т а н и ё з М аҳрам ва 
Р и зо қ у л и х о н Л о л а б о ш и р аҳ б ар л и ги д аги ҳар и к к а л а э л ч и л и к
Т е ҳ р о н д а н йўл га ч и қ и б , М о з а н д а р о н ва А с т р о б о д о р қ а л и
Х оразм сари равона бўладилар.
/. 

Download 11,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   184




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish