Ўзбек дипломатияси тарихидан



Download 11,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/184
Sana19.12.2022
Hajmi11,99 Mb.
#890942
TuriДиплом
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   184
Bog'liq
O`zbek diplomatiyasi tarixidan

1. Согдийские документы с горы Муг.
//. 
с. 87-88.
47


Ч од рчи к ж угроф и й р ай он и б илан б о ғл и қ ҳодиса эк ан . Ш унга 
б и н о а н Ф а т у ф а р н , У стр у ш ан ва у н д а н ш а р к д а ж о й л а ш г а н
Ф алгар, Буттам , П анч каби тоғл и ви лоятлард ан ф ар к д и ўлароқ, 
п асттеки сл и кд а ж ойлаш ган ҳози рги З о м и н , М ирзачўл, Ж иззах 
м узоф отига нисб атан “ Ч о д р ч и к ” сў зи н и қўллаган бўлса кер ак, 
д ей и ш га туда асос бор. Ф атуф арн С ирдарёдан у том ондаги ерлар, 
ж ум ладан, У струш ан араблар кулига ўтгани ту ф ай л и , бу ҳудуд- 
л а р о р қ а л и С уғдга ўтиб кетолм ади. Ш у б и л ан б и р қаторда, “ Ч о ­
д и р ч и к е р л ар и д а н ҳам б и р о р ях ш и хаб ар э ш и т и л м а д и ” . Бу 
ф ак тн и ҳисобга ол сак , тах м и н и м и з асосли э к а н и кўзга т а ш л а ­
нади. Гап ш ун д аки , агар У струш ан йўли қ и р қи л и б қолган бўлса, 
Ф а т у ф а р н Ч о д р ч и к ер л ар и о р қ а л и Зомин-, Ж и зза х у сти д ан
а й л а н м а йўл б ўй л аб С уғдга қ а й т и ш н и м ўлж ал л аган б ў л и ш и
м ум кин. Л е к и н у йўл ҳам араб л ар назорати га ўтгани ту ф ай л и , 
элчи н о и л о ж Ч очга қай ти ш га м аж бур бўлади.
Ч оч ҳ о к и м и н и н г н ои б и тудун Ч о д и р ч и к б и т и м и а с о си д а
қ ў ш и н л а р н и арабл ард ан узо к д аш ти р ган и ҳақи д аги хабар б и з 
учун муҳим б и р хулоса ясаш га и м к о н беради. Бу ҳол Ч оч ви л о я- 
т и н и н г и л к ўрта асрларда З о м и н , Ж иззах ерлари устидан ҳам 
си ёси й ҳукм ронлиги бўлганлигидан далолат берса керак. А раблар 
ujy туф ай л и бу ўлкада Чоч турк қўш и н л ари қурш ови да қ о л и ш - 
ган ва вақти н ч а сулҳ тузиш ган ҳамда то в о н тўлаб қути ли ш ган . 
Ш ундан сўн г тудун қ ў ш и н л ари , у н и н г турли қ и см лари Чочга 
қайтган б ўлиш и керак. А йни ш у кунларда суғд эл ч и си Т о ш к е н т - 
да - Ч очда тудун ва у н и н г ёрд ам чиси б илан уч раш и ш га м уяссар 
бўлган.
Ч о ч н и н г Ч о д и р ч и к , тах м и н и м и зч а, З о м и н , М ирзачўл, Ж и з ­
зах ерлари устидан ҳукм ронлиги м асаласи я н а ш у б и л ан асо сл а- 
н ад и ки , бу катта м узоф от сугд под ш оҳлиги ви лоятлари қаторида 
умуман тилга олинм айди. Бу ерларда мустақил м аъм урий б и р л и к
бўлгани тўғрисида ҳам ҳеч қандай м аълумотга эга эм асм и з. Ш у 
туф айли сугд элчи си мактуби асоси д а баён этилган си ёси й аҳвол 
м ан зараси и л к ўрта асрларда Ж и ззах, З о м и н , М ирзачўл ерлари 
қадим ги Т о ш к е н т ҳоким лигига тобе ерлар бўлган д ей и ш га асос 
беради.
Ю қорида и зо \л а н га н сугд д и п л о м а ти к ҳуж ж атининг араблар 
и сти лоси д аври д аги си ёси й воқеал арн и тасаввур эти ш , уларни 
Хаққоний ти к л а ш учун нақадар катта аҳам иятга мол и к экан л и ги
48


ў з-ў зи д а н к ў р и н и б турибди. У ўш а зам он ҳод и сал ар и н и ўзида 
о й н а д е к а к с э тт и р ган и учун ҳам бу е р д а б и з ун га б атаф си л
тўхталдик.
Б у ҳуж ж атдан к ел и б ч и қ а д и га н х у л о сал ар д ан б и р и ш уки , 
ар а б л а р и сти л оси б о ш л ан и ш и ва у н и н г ж ар аён и д а Ў рта О сиёда 
я г о н а қ о к и м и я т б ў л м а га н . А т -Т а б а р и й д а т а ъ к и д л а н г а н и д е к , 
Х о р азм ал о ҳ и д а д а в л а т, С угд эс а ў зи га м у с т а қ и л , Т о ш к е н т , 
Ф а р го н а п о д ш о \л и к л а р и ҳам м устақил ҳудудлар си ф ати д а иш 
к ў р г а н л а р . Б у н д а й б и р а л ф о з д а т у р к х о қ о н л и г и н и н г араб
и с ти л о с и ар а ф а с и д а и н қ и р о зга ю з ту тган л и ги , у н и н г си ёси й
ва ҳ а р б и й та ъ си р и й ў қ д ар аж ага ту ш и б қ о л га н л и ги тари хи й
ф а к т с и ф а т и д а н а м о ё н б ў л ад и . В а ҳ о л а н к и , Ў р та О с и ё н и н г
а с о си й аҳолиси бўлган ту р к и й қавм л ар бу ерл ар д а қанчад ан- 
қ ан ч а келги н д и ёвл арн и як с о н қи лм аганлар. Х о р азм н и н г қадим - 
қ а д и м л ар д ан турк и й қавм л ар ўлкаси э к а н л и ги ва б у ерд а туркий 
п о д ш о \ л а р ҳ у к м р о н л и г и ж о р и й э т и л г а н л и г и н и Б е р у н и й
у л а р н и н г й и л ҳисоби услублари, т а ъ р и ф и о р қ а л и таъ р и ф л аган и
тўғри си д а ю қ ори да у н и н г “ О с о р л у -б о қ и я ” а с ар и д а н и қтибослар 
к е л т и р и б ўтилди. Б у н д ай қ а д и м и й д а в л а т ч и л и к ти м с о л л а р и
Т у р к и с т о н н и н г б о ш қ а қ и см л ар и д а ҳам м авж уд бўлган. А м м о 
ар аб л ар и сти л оси ар аф аси д а бу ердаги с и ё с и й аҳвол, ю қорида 
т а ъ к и д л а н г а н и д е к , а н ч а б ў ш а ш г а н , г а р б и й т у р к х о қ о н л и ги
та ъ си р и ўта сусай и б к етган , С угд эл ч и с и Ф ату ф ар н м актубида 
ти л га о л и н га н м устақил ҳ у к м р о н л и к л ар га б ў л и н и б кетганди. 
А т-Т аб ар и й д а Х оразм п од ш оқл и ги ҳақид а, у н и н г арабл ар билан 
тузган сулҳлари, о л и б б орган ж ан гл ар и ва н и ҳ о ят, ен ги л и ш й
т ў ғ р и с и д а ш у н д а й т а ф с и л о т л а р к е л т и р и л г а н к и , у л а р д а н
ч и қ а д и га н хулоса: бу даврга кел и б қ ад и м и й Х оразм ҳам кучсиз- 
л а н и б қ о л г а н , у н и н г а т р о ф қ а в м л а р га б ў л ган т а ъ с и р и унча 
катта бўлм аган. У м ум ан, Ў рта О си ёд аги с и ё с и й п ар о к ан д ал и к
а р а б л а р и с т и л о с и учун қул ай и м к о н и я т я р а т г а н ва бундай 
та р и х и й б и р ш арои тд а араб л а ш к а р б о ш и л а р и бу ерд а ислом 
д и н и н и тарқати ш учун зам и н ҳози рлаш га м у в а ф ф а қ бўлганлар. 
Ў рта О с и ё га а р а б л а р н и н г к и р и б к е л и ш и га йўл о ч ган ҳолат- 
л ар д ан ян а би ри - Э р о н н и н г арабл ар ш иддатига д о ш бера олм ас- 
д а н тезд а уларга тасл и м б ўлган и ҳамдир.
А м м о тари хи й асарл ар ва ҳуж ж атлардаги д а л и л л а р ш уни ҳам
49


кўрсатадики, Ўрта О сиёдаги араб и сти лоси о с о н л и к ч а м уваф ф а- 
қиятга эр и ш га н и йўқ. Бу йўлда арабл ар жуда кўп қурб он лар 
бердилар. Ч унки бу ерд а и сти л о ж ар аён и д а ўзаро б и р л аш и б , 
кел ги н д и лар н и д аф эти ш истаги гоят дараж ада кучайиб кетади. 
Н атиж ада араб л а ш к а р б о ш и л а р и - И бн Қ утайба ва б о ш қ ал ар
олдида ҳар с а ф а р я н г и -я н г и тўси кд ар пайдо бўла б о ш л ай д и .
Т урки стон да ўш а п ай тд а м авж уд си ё си й ҳ у к м р о н л и к л ар н и н г 
араб и сти л оси га қ арш и В атан ҳ и м о яси учун б и р л аш и б кураш
о л и б б о р и ш ҳ а р а к а т и т у ф а й л и ю қ о р и д а г и э л ч и Ф а т у ф а р н
м а к т у б и н и к ў р и б т у р и б м и з . Ш у н и с и д и қ қ а т г а с а з о в о р к и , 
Ф а т у ф а р н Ш о ш га к е л га н д а б у е р д а Ф а р г о н а п о д ш о ҳ и н и н г
вакили - Тутугни учратади. Д е м а к , ум умий хавф олдида Ф ар го н а 
Сугд элчи си келгунга қадар ал л а қ а ч о н и т т и ф о қ тузиш м асал аси - 
д а Ч очга (Ш о ш ) ўз в а к и л и н и са ф а р б ар этган э к а н . Я н а бир 
н а р с а ш у к и , Ф а т у ф а р н м а к т у б и м а зм у н и д а н э л ч и бу е р га
келгунга қад ар б и р л аш га н ту р к қ ў ш и н л а р и ар аб л арга қ а тт и қ
зарба берган ва улар то в о н тўлаб, ўз куч лари н и батам ом то р - 
м ор э т и л и ш д а н с а к ^ а б қ о л га н л а р . Бу ҳақд а ю қ о р и д а а й т и б
ўтилганди. А лбатта, бу ҳол ю заки қар аган д а б и р л аш ган турк 
қ ў ш и н л а р и р а ҳ н а м о л а р и н и н г к а тт а х ато си б ў л ган . Ҳ а р б и й
м а н т и қ н у қ таи н а за р и д а н қ а р а га н д а , и с т и л о ч и л а р д а н то в о н
ол и б , ўз қ ў ш и н л ар и н и ж ан г м ай д о н и д ан о л и б кетиш ўрнига, 
уларни то р -м о р кел ти ри ш м аъқул иш бўлур эди. А м м о б и з ўш а 
пай тд аги куч л ар м у в о за н а ти ҳам д а с и ё с и й ҳ о л а т н и н г б а р ч а
и к и р -ч и к и р л а р и д а н хаб ард ор эм асм и з. Э ҳтим ол, арабл ар товон
тў л а ш б и л а н б и р г а , куч б и л а н б о ш қ а т а з й и қ қ и л м а с л и к
м аж бури яти н и ҳам ўз зи м м ал ар и га о л и ш ган д и р . А м м о бундай 
келиш увлар ўш а даврд а кўплаб тузи л ган л и ги (м асал ан , Х оразм
ва Сугд п о д ш о \л а р и б и л ан ) ва улар турли б аҳоналарда пойм ол 
эти л ган л и ги ҳақида тари хи й ф ак тл а р кўплаб учрайди.
С угд п о д ш о с и н и н г Т о ш к е н т ва Ф ар го н а ҳукм дорларига элчи 
ю б о р и б , у л а р н и б и р г а л и к д а и с т и л о ч и л а р г а қ а р ш и ҳ а р а к а т
эти ш га даъвати б и р ги н а ю қ ори даги м актуб б илан эм ас, балки 
ўш а д авр воқ еал ар и га б а ги ш л а н га н қатор м ан б ал ард а ҳам ўз 
а к с и н и то п га н . М а са л а н , м аш ҳур араб тар и х ч и си М уҳам м ад 
б и н Ж а р и р а т - Т а б а р и й н и н г (8 3 9 й и л д а т а в а л л у д т о п г а н )
“ П айғам барл ар ва п од ш оҳлар та р и х и ” асари д а бу ҳакда а н и қ
м аълум отлар к ел ти ри л ган . У н и н г асари “Т ари хи а т -Т а б а р и й ”
50


но м и б и л ан м аш ҳурдир. Ю қо р и д а бу асард ан қатор ф актлар 
к е л т и р и б ў т и л д и . Б у е р д а б и з Ф а т у ф а р н э л ч и л и г и б и л а н
б о ғ л и қ л и г и та х м и н э т и л а ё т га н б и р ҳ о л а тн и э с л а т и ш б и л ан
к и ф о я л а н м о қ ч и м и з. А т -Т а б а р и й н и н г ё зи ш и ч а , С уғд ихш иди 
(п о д ш о с и ) Гу ре к (70 9 -7 3 8 ) С а м а р қ а н д н и н г А бдураҳм он б и н
М у с л и м ва Қ у т а й б а қ ў ш и н л а р и т о м о н и д а н у з о қ қ а м а л
қ и л и н га н л и ги н а ти ж а с и д а м адад сўраб Т о ш к е н т ва Ф ар ғо н а 
ҳукм дорларига мактуб йўллаган. “А гар араблар би зн и енгсалар, 
- д еб ёзганди Гурек ўз м актубида, - б и зн и н г б ош и м и зга туш ган 
савдоларни си зл ар н и н г ҳам бош и н ги зга сол и ш лари турган ran. 
Бун и яхш илаб ўйлаб кўринглар ва ш унга кўра ҳаракат қилиб, 
ўз ғам л ар и н гн и ў зл а р и н г ен гл ар. Б и з араб л ар б и л ан с и зн и н г 
ў р та н ги зд а т у р г а н и м и з у ч ун ҳам ҳ о зи р ч а с и з л а р н и улардан
м уҳофаза қи л и б турибм из. А гар улар б и зн и қўлга киритсалар, 
си з ож и зл ан и б қоласиз ва уларга бўйсуниш га маж бур бўласиз. 
Ў з м у ст а қ и л л и ги н ги зн и с а қ л а ш учун и х ти ёр и н ги зд аги б арча 
и м к о н и я т л а р н и и ш га с о л и н г ” . Т а р и х ч и н и н г т а ъ к и д л а ш и га
қараганда, “ У лар ўз и м к о н и я тл а р и н и чам алаб кўрдилар ва қарор 
қилдилар: “ Бизга ўз ф у қаролари м и здан туш ум келиб турибди, 
ам м о арабларда бизда м авж уд бўлган б о й л и к л ар йўқ. Бизлар бу 
и ш н и н г ғам ини е й и ш и м и з к е р а к ” . Ва улар қўш ин тўплаб, унга 
ш аҳзодаларни раҳн ам о қи л д и л ар ва б ую рд и л арки , ш аҳзодалар 
С уғд н и қам ал қ и л и ш б и л а н м аш ғул б ўл ган Қ утай бага тунда 
тўсатдан ҳужум у ю ш т и р с и н л а р . А м м о бу хабар ўш а вақтд аёқ 
Қ утайбага етиб к е л д и ” 1.
У ш бу тар и х и й ф а к т л а р н и н г а н и қ о й ва й и л л ар и кўрсати л - 
м аган б ў л са-д а, у л а р н и н г Ф а ту ф а р н э л ч и л и ги б и л ан б евоси та 
а л о қ а д о р л и ги га ш убҳа қ о л м ай д и . Б и з С уғд э л ч и с и га ўз ҳукм - 
д о р и то м о н и д а н Т о ш к е н т (Ч о ч ), Ф а р ғо н а ва Т у р к хоқон л и ги
ҳукм д о р л ар и га ёзи л ган хати м а зм у н и д ан х аб ар д о р эм ас эд и к. 
А м м о а т -Т а б а р и й ўш а э л ч и га т о п ш и р и л га н ёзм а ф и к р -м у л о - 
ҳ а з а л а р н и к е л т и р г а н г а ў х ш а й д и . Б у б и л а н ч е к л а н м а с д а н , 
тар и х ч и С уғд п о д ш о с и н и н г и л ти м о с и га кўра кў р и л ган чора 
т а д б и р л а р я ъ н и п о д ш о ҳ м у р о ж а а т қ и л г а н ҳ у к м д о р л а р н и н г
у н и н г т а к л и ф и га ж аво б ан ам ал га о ш и р га н и ш л ар и ҳақида ҳам 
м аъ л ум от к ел ти р и б ўтган.
/. 

Download 11,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   184




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish