Ўзбек диалектологияси



Download 1,89 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/88
Sana04.06.2022
Hajmi1,89 Mb.
#636659
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   88
Bog'liq
ўзбек диалектологияси (1)

оқммақ, галмэк. 
б) феълнинг биргалик нисбатини шакллантиради: 
йувъш 
(Андижон).
-
ъш 
(Тошкент) в) сифатнинг озайтирма шаклини ясайди: 
кекъш
(Андижон, Ф арғона), 
кекъш 
(Тошкент).
-
ь: бузуқь 
(Андижон, Фарғона), 
қьшлақь.
-
млдақ 

шақь
1
лдақ 
(Андижон).
-
й: кўрей 
(Тошкент)- 
курак.
-
йэп 
ҳозирги замон феълини ҳосил қилади: 
ъшлэйэптъ. 
Тошкент 
л а ҳ ж а с и д а
ветть:ъш лэветть 
қ и п ч о қ л а ҳ ж а с и д а —
ж а т м р //
йатьф:баражатир, чмғайатьф.
-
кен 
феъл негизидан ўтган замон сифатдошини шакллантиради: 
кечъккен, кеткен 
(Тошкент).
-
кенчэ: кечъккенчэ, кеткенче 
(Тошкент).
-
кече: кечкече, ўчкече 
(Тошкент).
-
кечен: ўчкечен 
(Тошкент).
-
кечэвур: кечкечэвур 
(Фарғона).
-
кеш: 
отдан от ясайди: йўккэш (Фарғона, Андижон), чъзмэкеш
(Тошкент).
-
каш: сураткаш, пъллакаш 
(Бухоро).

мек: кекмек 
(Фарғона, Андижон).
- мэн, -мен: сифатдошдан от ва сифат ясайди: ҳўнермен (Тошкент), 
бълермен(Андижон, Фарғона), бълермен (Тошкент)йъйер-мэн- ьчермен
(Тошкент).
-
меқчъ 
истак м аъносини иф одаловчи феъл ясайди: 
кемеқчъ
(Т ош кен т) қ и п ч о қ л аҳж аси д а — 
м ек ч и н // 

мақчьш //-махчь
1
н:
кэмекчин, айтмақчьш// айтмахчьш.
-
еп: қълепту 
(Бухоро), 
қьветть 
(Тошкент)- 
ветть.
-
ут: келуттъ 
(Наманган).
-
хуш 
- отдан сифат ясайди: 
хушбъчъм 
(Тошкент).
Қорлуқ лаҳжасида юқоридаги қўшимчалар сўз ва шакл ясаганидек
бундан бошқа жуда кўп қўшимчалар ҳам шу маънода қўлланилади.
Қорлуқлаҳжасида сўзлар синтактик усул билан ҳам ҳосил қилинади. 
Масалан: 
қара йалақ 
(Фарғона), (Тошкент 
чуғурчуғ), петме чъмчъқ
(Андижон), (Тошкент 
жьблежьбэн), бъзевеш 
(Тошкент)-бузоқ 
боши,
ўче:вепгь 
(Ф арғона)-ош хона ва бошқалар.


Назорат топшириқлари
1. Қорлуқ лаҳжасидаги келишик кўрсаткичларини шарҳпанг (категория — 
анализ).
2.
Қорлуқ лаҳжасидаги келишик кўрсаткичларининг бошқа лаҳжаларга 
муносабатини белгиланг (категория — анализ).
3. Лаҳжадаги келишик кўрсаткичларининг адабий тилга муносабатини бел- 
гиланг (категория — анализ).
4.
Қорлуқ лаҳжасидаги эгалик кўрсаткичларини изоҳпанг (категория — 
анализ).
5.
Қорлуқ лаҳжасидаги эгалик кўрсаткичларининг бошқа лаҳжаларга му- 
носабатини белгиланг (категория — анализ).
6. Лаҳжадаги эгалик кўрсаткичларининг адабий тилга муносабатини бел- 
гиланг (категория — анализ).
7. Қорлуқ лаҳжасидаги кўплик кўрсаткичларини шарҳпанг (категория — 
анализ).
8. Қорлуқ лаҳжасидаги кўплик кўрсаткичларининг бошқа лаҳжаларга му- 
носабатини белгиланг (категория — анализ).
9. Лаҳжадаги кўплик кўрсаткичларининг адабий тилга муносабатини бел- 
гиланг (категория — анализ).
10.
Қорлуқ лаҳжасидаги сўз ясовчи қўшимчаларни матндан ажратиб шарҳ- 
ланг (категория — анализ).
11. Қорлуқлаҳжасидаги шакл ясовчи қўшимчаларни матндан ажратиб изоҳ- 
ланг (категория — анализ).
12.
Қорлуқ лаҳжасидаги сўз ясовчи қўшимчаларнинг бошқа лаҳжаларга 
муносабатини белгиланг (категория — анализ).
13.
Лаҳжадаги сўз ясовчи қўшимчаларнинг адабий тилга муносабатини 
белгиланг (категория — анализ).
14.
Қорлуқ лаҳжасидаги шакл ясовчи қўшимчаларнинг бошқа лаҳжаларга 
муносабатини белгиланг (категория — анализ).
15.
Қорлуқ лаҳжасидаги шакл ясовчи қўшимчаларнинг адабий тилга му- 
носабатини белгиланг (категория — анализ).

Download 1,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   88




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish