Зах арланиш ва куйишларда


Ут олувчан кимёвий модда ёнишидан чищан оловни учириш



Download 2,9 Mb.
bet2/65
Sana01.05.2022
Hajmi2,9 Mb.
#601119
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   65
Bog'liq
klinik labaratoriya diagnostikasi qo\'llanma

Ут олувчан кимёвий модда ёнишидан чищан оловни учириш:

о

  1. Ут олувчан кимёвий моддаларнинг ёнишидан чиккан оловга хаво етиб келишини тухтатиш зарур.

  2. Иш столида чиккан кичикрок аланга устига копкок ёки пишик газ- лама ёпилади.

  3. Полдаги оловни устига кум ёки тупрок босиб, ёхуд, агар бор булса, ут учиргич ёрдамида учирилади.

Кимёвий моддалардан чиккан оловни сув билан учириш такикланади.
Клиник - лаборатор текширувлар учун материал. Клиник -лаборатор текширувлар учун материал булиши мумкин: кон (веноз ва капилляр), сий- дик, нажас ва бошкалар. Беморлардан конни оч коринга (овкатлангандан ка- мида 12 соатдан кейин), одатда эрталаб (соат 7-10лар орасида), иложи булса физик зурикиш ва диагностик муолажалардан олдин олиш тавсия этилади. Текширув йулланмасида бемор исми, шарифи, ёши ва материал олинган вакти ёзилади.
Зардобни ажратиб олиш



Венадан кон олиш:
Гемолизни олдини олиш учун, конни курук шприцда, курук игна (бир мар­та ишлатиладиган) билан курук про­биркага олиш керак. Жгутни вена тешилгандан кейин максимум 1 дакикадан кейин олинади. Купириб кетишни олдини олиш учун конни шприцдан пробиркага аста - секин ту ширил ади. Лабораторияга келти- рилган пробиркалар копкок билан ёпилади ва 10-15 дакикага термо- статга, 37°С хдроратгача иситиш учун куйилади. Су игра зардоб ажра- лишини тезлатиш учун темир ёки шиша таёкча ёрдамида эхдиёткорлик билан пробирканинг ички деворлари буйлаб утказилади.


Ажралаётган зардобнинг \ажми олинган кон хджмининг 1/3 кисмини ташкил килади деб х,исобланади. Крн солинган пробиркани 10-15 дакика ичида 1500та айланиш/дакика тезликда центрифугаланади. Центрифугалан- гандан кейин зардоб пипеткалар ёрдамида бошка тоза пробиркаларга солина- ди. Янги йулланма бланки тулдирилади.
К,он плазмасини ажратиш. Кон плазмасини ажратиш учун кон ивиш жараёнини олдини олиш керак, бунинг учун пробиркага олдиндан антикоагулянт (ЭДТА, гепарин, натрий цитрат, оксалат) солинади. 7-10 дакика давомида 1500 та айланиш/дакика тезликда центрифугалангандан кейин плазма коннинг хужайравий элементларидан ажратилади ва текширув утказиш учун фойдаланилади.
Текширилаётган материал барча тахдиллар тугагунга кадар сакданади, бу эса уз навбатида у ёки бу тахдилни зарурият тугилганда кайтариш имконини беради.
1-БОБ БИОКИМЁВИЙ ТЕКШИРУВ УСУЛЛАРИ
Биокимёвий (аналитик) усуллар лаборатор текширувларнинг мух,им кисми булиб, инсон организмининг биологик суюкликлари булган мураккаб биологик тизимларни таркибини характерлаш ва объектив бахдлашга имкон беради. Биокимёвий текширувлар учун энг куп олинадиган биологик материал булиб кон ва унинг кисмлари (плазма, зардоб) х,исобланади. Соглом одамларда кон плазмасининг кимёвий таркиби нисбатан доимий булиб, ундаги узгаришлар организмда патологик жараён борлигидан далолат беради.
Клиник диагностик лабораторияларда биокимёвий тахлиллар утказишда биологик суюкдиклар компонентларини микдорий аниклашда фотометрларда улчаш усулларидан фойдаланилади.
ФОТОМЕТРИЯНИНГ АСОСИЙ ТУШУНЧАЛАРИ
Кейинги йилларда лаборатор тахлилларда микдорий тахдилнинг фотометрик усуллари кенг кулланилиб, улар аникланаётган компонентларнинг нурга камралувчи бирикмага айланиши ва кейин улар микдорини эритмаларнинг нурни камраб олишини улчаш йули билан аниклашга асосланган. Фотометрик усуллар да текширилаётган эритмадан утаётган нур окимининг куввати фотодетекторлар ёрдамида аникланади. Фотометрик усул колориметрик усулга кура объектив булиб, ушбу усул учун нисбатан содда асбоблар талаб этилади ва шу билан бирга у юкори сезувчанлик ва диагностик имкониятларга эга. Нур окимларини фиксацияланган тулкин узунликларида кайд килиш учун фотометрлар деб аталувчи оптик асбоблар хизмат килади.
Фотометр - нур окимларини фиксацияланган тулкин узунликларида улчашга имкон берувчи оптик асбоб. Нур нурланиш манбаидан кириш тиркиши оркали утади ва улчаш учун зарур булган тор спектрни утказувчи нур фильтрга келади. Нур кисман намуна турган кюветага текширилаётган намунанинг микдорига караб тушади ва кюветада ютилади. Кювета оркали утган нур чикиш тиркишида таркалган нурдан ажралади. Фото кабул килгичда нур окими микропроцессор билан улчанадиган электрик сигналга айланади. Кюветадан утган нур микдори кюветадаги модданинг таркиби ва микдорига боглик.


У
Ракамли кием

Аналог кисми
HOSPITEX DIAGNOSTICS ФИРМАСИ ТУПЛАМЛАРИ ЁРДАМИДА БИОКИМЁВИЙ ТЕКШИРУВ УСУЛЛАРИНИ БАЖАРИШ
Клиник-Биокимёвий текширувлар учун мулжалланган замонавий автоматик фотометрлар Screen Master ихчам асбоблар булиб, кучли дастурий таъминотга эга.

Download 2,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   65




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish