З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а


Солик иктисодий тушунча сифатида, соф даромаднинг бир кис-



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet276/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   272   273   274   275   276   277   278   279   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

Солик иктисодий тушунча сифатида, соф даромаднинг бир кис- 
мини бюджетга жалб килиш шакли булиб, молиявий муносабатлар- 
нииг таркибий цисмини ташкил килади. Солик, Давлат ва махаллий 
хокимият тарафидан ХУКУКИЙ ва жисмоний шахслар даромадлари- 
пинг бир к,исмини мажбурий равшда бюджетга жалб килиш шакли- 
дир. Солик, бозор иктисодиёти шароитида мустак,ил категория сифа­
тида амал килади ва молиявий муносабатларнинг таркибий кисми 
булиб, уни йигиш давлат томонидан белгиланган тартиб ва к,онунлар 
асосида амалга оширилади. Давлат томонидан олинадиган соликдар 
Хамда уларнинг ташкил килиниш шакл ва усуллари биргаликда 
солик, тизими ни ташкил к,илади.
328


Миллий иктисодиётда соликдар куйидаги му\им вазифаларни 
бажаради:
— миллий даромадни таксимлаш ва кайта таксимлаш;
— давлат харажатларини молиялаштириш (фискал вазифаси);
— ижтимоий тангликни юмшатиш (ижтимоий вазифаси);
— иктисодиётни тартибга солиш (тартибга солиш вазифаси);
— иктисодий фаслиятни рагбатлантириш.
Давлат сарфлари соликтушумлари \исобига амалга оширилса- 
да, давлат сарфлари микёсининг усиши уз навбатида соликдарнинг 
усишини таказо килади ва унинг даражасини белгилаб беради.
Х,озирги даврда умумий тенденция булган давлат сарфларининг 
ва шунга мос равишда солик х1ажмининг усиб боришини куйидаги 
омиллар таказо килади:
1. Ахоли сонининг усиши. А\оли жон бошига давлат сарфлари 
даражаси узгармай колган такдирда \ам а\олининг усган кисмини 
ижтимоий неъматлар ва хизматлар билан таъминлаш кушимча маб- 
лагларни зарур килиб куяди.
2. Ижтимоий сох,а хизматлари сифатига талабнинг ортиши ва 
урбанизация. Кишилар турмуш даражасининг ортиши ижтимоий сох,а 
хизматлари х,ажмига ва сифатига талабни оширади.
3. Атроф-му\итнинг ифлосланиши. А\оли сонининг усиши ва 
урбанизациянинг кучайиши атроф-му\итнингсифати муаммосини 
кескинлаштиради. Жуда куп микдордаги моддий неъматларми иш­
лаб чикариш ва истеъмол килиш \аво, сув ва ерпипг ифлосланиши 
шаклидаги кушимча харажатлариинг усишини келтириб чикаради. 
Атроф-м’у\ит муаммосини \ал килишда асосий рол давлат зиммаси- 
га тушади.
4. Даромадлар тенгсизлигини кискаргириш дастурларини амалга 
ошириш. Буларга хусусан ижтимоий сугуртани ривожлантириш, 
ишсизлик буйича нафакалар, ижтимоий таъминот, текин медицина 
ёрдамлари давлат дастури, озик-овкат ма^сулотларига дотациялар, 
давлат уй-жой курилиши киради.
5. Миллий мудофаа, давлат хавфсизлигинингтаъминлаш хара­
жатлари \ажмининг усиши.
Хозирги даврда давлатнинг солик сиёсатини Узбекистан Рес­
публикаси Давлат Солик кумитаси ва унинг жойлардаги (вилоят, 
шах1ар, туман) муассасалари амалга оширади.
Республика \удудидаамал килувчи соликдар, унинг туловлари 
соликундиришнингобъектлари, соликтулаш тартиби, соликтулаш 
буйича имтиёзлар, соликтулаш билан боглик равишда келиб чика-
329


диган мунозараларни \ал килишнинг умумий тартиби'Узбекистон 
Республикасининг солик,тугрисидаги конунлари билан аниклана- 
ди.
Корхоналар фаолиятини солик, ёрдамида тартибга солиш куйи- 
даги умумий тамойиллари асосида амалга оширилади:
— барча даромадлардан, уларнинг манбаларига ботик, булмаган 
\олда солик,ундиришнинг мажбурийлиги;
— соликундиришда барча учун ягона умумдавлат сиёсати;
— самарали ишловчи корхоналарда *амда хужалик юритишнинг 
прогрессив шакллари учун солик, меъёрларининг рагбатлантирувчи 
ролини таъминлаш;
— солик, тулови буйича барча субъектлар мажбурияти устидан 
молиявий назорат.
Солик;ставкасини белгилаш бир к,атор тамойилларга асосланади.
1. Нафлилик тамойили — х,ар хил кишилардан, уларнинг солик,- 
лар ,\исобига молиялаштириладиган дастурлардан фойдаланиши да­
ражасига к,араб турлича солик, ундирилиши кераклигини билдира­
ди.
Олинадиган 

Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   272   273   274   275   276   277   278   279   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish