Иктисодий ресурслар ва уларнинг харакати. Таянч иборалар



Download 188,21 Kb.
bet1/13
Sana22.02.2022
Hajmi188,21 Kb.
#100240
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13
Bog'liq
ИКТИСОДИЙ РЕСУРСЛАР ВА УЛАРНИНГ ХАРАКАТИ


ИКТИСОДИЙ РЕСУРСЛАР ВА УЛАРНИНГ ХАРАКАТИ.


Таянч иборалар:



Иктисодий ресурслар
Ишлаб чикаришдаги талаб
Иктисодий ресурсларга чекланган харажатлар
Чекланган ресурслар
Иктисодий ресурсларга талаб ўзгарувчанлиги
Максимал фойдани таъминловчи ресурслар сарфи мувозанати
Иктисодий ресурслар таклифи
Мехнат ресурслари
Дисконтланган киймат
Капиталнинг чекланган самарадорлиги
Иш хаки ставкаси
Иш хакининг реал киймати.
Минимал иш хаки
Иш хакига чекланган харажатлар
Мехнат бозори
Мехнат талаби ва таклифининг ўзгариши
Минимал харажатларни таъминловчи ресурслар сарфи мувозанати.



1. Иктисодий ресурсларга талаб ва уларнинг таклифи.
Асосий иктисодий ресурсларга ёки ишлаб чикариш факторларига мехнат, капитал, ер ва тадбиркорлик кобилияти киради. Иктисодий ресурслар микроиктисодда мухим рол œйнайди. Улардан самарали фойдаланишдан ишлаб чикариш факторлари эгалари даромади, харажатларнинг ва тайёр махсулот нархининг камайиши, корхона фаолиятининг натижавийлигига боглик.
Иктисодий товарларга талаб бошка товарларга бўлган талаб каби шаклланади, лекин улар учун махсус хусусият таалукли: иктисодий ресурсларга талаб шу ресурс ёрдамида ишлаб чикариладиган товар талабидан боглик, унга мос равишда ошади ёки камаяди.
Бизга маълумки, хар бир кўшимча бирлик иктисодий ресурснинг кўлланилиши умумий махсулот хажмининг ошишига олиб келади ва уни биз шу ишлаб чикариш фактори чекланган махсулоти деб атагандик. Кейинги тахлил учун пулда ифодаланган чекланган махсулот (MRP) тушунчасини киритамиз. У кўшимча бирилик ресурс кўлланилишидан олинадиган кўшимча даромад хисобланади ва куйидаги формула оркали аникланади: MRP = MP*MR. Бунда МР - ишлаб чикариш фактори чекланган махсулоти; MR - кўшимча бирлик махсулот сотишдан келадиган чекланган даромад.
Кўшимча бирлик ресурснинг кўлланилиши харажатларни оширади. Кўшимча бирлик ресурсдан фойдаланиш натижасида фирма харажатларининг ошган кисми, ресурснинг чекланган харажатлари деб аталади (MRC).
У шу ресурсга умумий харажатларнинг ўзгариши микдорининг кўлланиладиган ресурс микдори ўзгаришларига нисбати сифатида аникланади. Фирма ресурс сотиб ола туриб, ўз харажатларини минимумлаштиришга харакат килади. Бунга кўлланиладиган факторлар учун куйидаги тенглик бажарилса, эришиш мумкин:



Download 188,21 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish