З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet277/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   273   274   275   276   277   278   279   280   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

солнц суммасининг 
(R ) 
солик олинадиган даромад 
суммасига (Д) нисбатининг фоиздаги ифодаси солик ставкаси 
(R )' 
дейилади ёки:
R'= — -100 фоиз.
D
2. Туловга лаёкатлиликтамойили — солик,микдори соликтулов- 
чининг бойлиги ва даромадлари даражасига мос келиши зарур. Бош- 
к,ача айтганда, соликсолиш даромадларнинг адолатли так,симлани- 
шини таказо килиш зарур.
3. Адолатлилик тамойили — даромадлари ва ^укумат дастурла- 
ридан фойдаланиш даражаси буйича тенг булган кишилар тенг мик­
дорда соликтулаши зарур.
Солик буйича имтиёзлар конунчилик битимларида белгиланган 
гаргиб ва шароитлар асосида урнатилади. Солик имтиёзларининг 
амалиётда куйидаги турлари кенгтаркалган:
— объектларнинг солик олинмайдиган энг кам даражасини бел­
гилаш;
— соликтулашдан алохида шахе ёки маълум гуру\ларни (маса­
лан, уруш фахрийларини) озод килиш;
— солик даражаси (ставкаси)ни пасайтириш;
— сол и к олинадиган суммадан чегириш;
330


—• солик/iH кредит (солик, олишни кечиктириш ёки солик сум- 
масини маълум микдорга камайтириш).
Соликдарни туркумлашга турли хил мезонлар асосида ёндаши- 
лади.
Солик ставкаси ва даромадлар уртасидаги нисбатга асосланиб, 
соликлар одатда прогрессив (усиб борувчи), пролорционал (мута- 
носиб) ва регрессив (камайиб борувчи) соликларга булинади.
1. Агар соликнинг уртача ставкаси даромадлар ортиши билан 
усиб борса, прогрессив солик хисобланади.
2. Даромадлар усиб бориши билан уртача ставкаси пасайиб бо­
рувчи соликлар регрессив соликлар дейилади.
3. Пропорционал солик уртача солик ставкаси даромад \ажмига 
боглик булмаган \олда узгаришсиз колиши ни такозо килади.
Соликутар амал килиш доираси (марказий ва ма\аллий солик­
лар), ма\сулот таннархига кушилиш усули (тукри ва эгри солик­
лар) ва иктисодий мазмунига караб \ам туркумланади.
Соликлар такрор ишлаб чикариш ж'араёнига таъсир курсатиб, 
иктисодий фаолликни тартибга солишнинг воситаларидан бири ро- 
лида \ам чикади.
Бунда давлат бутун хужалик конъюнктурасига умумий таъсир 
курсатиш максадида, соликмеханизмидан кенгфойдаланилади. Давлат 
иктисодиётдаги тургунлик \олатини бартараф килиш учун имтиёз- 
ли соликлар ёрдамида капитал куйилмаларнинг рагбарлантиради, 
\амда шу оркали истеъмолчилик ва инвестицион товарларга ялпи 
талабни кенгайтириш учун анча кулай шароит яратади. Соликларпи 
пасайтириш иктисодий юксалиш ва давлат даромадларининг уси- 
шига олиб келишини биринчи булиб америкалик иктисодчи А. Лоф- 
фер асослади. А. Лоффернинг мулохазаларига кура, корпорациялар 
даромадига соликлар ставкасиии \адаан ташкари ошириш, улар­
нинг капитал куйилмаларига булган рагбатини сусайтиради, фан- 
техника тараккиётини тухтатади, иктисодий усишни секинлашти- 
ради ва булар охир-окибатда давлат бюджети тушумларига салбий 
таъсир курсатади.
Давлат бюджетининг даромадлари ва соликставка (меъёр)си уси­
ши уртасидаги богликликнинг графикда гасвирланиши “ Лоффер 
эгри чизиги” номини олди (20-чизма).
График тик укида солик ставкаси (R ), ётик укида — давлат 
бюджетига тушумлар (V) акс этган. Солик ставкасининг оптимал 
микдори (R ,) давлат бюджетига энг юкори тушум (V () ни таъмин­
лайди. Соликлар янада оширилганда ишлашга ва тадбиркорликка
331


кизикиш сусаяди, 100 фоизли солик,олишда давлат даромади нол- 
га тенг булади, чунки \еч ким текинга ишлашни хо\ламайди. Бош- 
кача айтганда, узок, муддатли истик,болда \аддан ташк,ари юкори 
урнатилаган соликдарни пасайтириш жамрармалар, инвестициялар, 
бандлиликнинг ортиши оркали солик ундириладиган ялпи даромад 
\ажминингусишини таъминлайди. Натижада солик,тушумлари сум­
маси купаяди, давлат даромадлари \ажми усади, так,чиллик камая- 
ди ва инфляциянинг сусайиши руй беради. Лекин уз-узидан туши- 
нарлики, Лоффер самараси факат эркин бозор механизми меъёрида 
амал к,илган х,олдагина намаён булади.
R
20

Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   273   274   275   276   277   278   279   280   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish