З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а


социология, психология, \УКУК> сиёсатшунослик, тарих каби иж­



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

социология, психология, \УКУК> сиёсатшунослик, тарих каби иж­
тимоий фанлар билан \ам чамбарчас богаикдир, улардан услубий
ва илмий озука олади ва уларга \а м манба булиб хизмат килади.
Лекин уларнинг кеч бири иктисодиёт назарияси фанининг Урнини
босолмайди, бу фаннинг уз предмети ва вазифаси бор.
Иктисодиёт назарияси фанининг предметини аникдашни турли
назарий карашларни Урганиб, синтез килишдан бошласак маъкул
булар деб кисоблаймиз.
21


Иктисодиёт назарияси фанининг предмета нима? Бу фан асосан 
ним ани тад ки к килиб, одамларга ним ани ургатади, деган савол- 
нинг ечим и жуда мураккаб булиб, бу \ак д а утмишда кам, \о зи р
Кам турли олимлар \а р хил фикрлар билдириб келмокдалар.
М асалан, Аристотел бу фанни уй хужалиги ни бошкариш конун- 
лари тугрисидаги ф ан деб караган булса, меркантелистлар, ф и зи о- 
кратлар ва инглиз классик иктисодий мактаби вакиллари унга б ой­
лик тугрисидаги, унинг манбалари ва купайтириш йуллари, бойлик- 
ни ишлаб чикариш , таксимлаш, айирбошлаш ва истеъмол килиш 
тугрисидаги ф ан деб карадилар. Кейинги пайтда мазкур ф анни халц 
хужалиги, ижтимоий хужалик тугрисидаги фан деб кам \исобламок,- 
далар. Айримлар иктисодиёт назарияси фанини моддий хаётий воси- 
таларни ишлаб чикариш ва айирбошлашни бошкариш конунлари 
тугрисидаги фан деб курсатадилар. А. Маршалл эса иктисодиёт наза­
рияси (сиёсий иктисод) фанининг предмети инсоният, жамиятнинг 
меъёридаги хаётий фаолиятини тадкик килишдан иборат деб ёзади.
Иктисодиёт назарияси ф ани сиёсий иктисод номи билан юри- 
тилган даврда катор дарсликларда ва айрим асарларда унинг пред­
мети моддий неъматларни ишлаб чикариш жараёнида кишилар урта­
сида содир буладиган муносабатларни урганищдан иборат деб курса­
тилган эди.
АКД1дан, бошка баъзи бир мамлакатлардан кириб келган «Эко­
номикс» дарсликларида (иктисодиёт назарияси «Экономикс» деб юри- 
тилган дарсликларда) бу фаннинг предмети кишиларнинг моддий эхги- 
ёжларини тУларок кондириш максадида чекланган ресурслардан сама­
рали фойдаланиш муаммоларини тахдил килиш, кишиларнинг икти­
содий хатти-харакатини урганищдан иборат деб курсатилган.
Бозор икгисодиётига утилаётган хозирги даврда Россия Федера- 
циясида чикарилаётган турли иктисодиёт назарияси дарсликларида 
бу ф ан н и н г предмети буйича бир-бирига якин булган таърифлар 
берилмокда.
Масалан, иктисод фанларидокторлари, профессорлар JI. С. Тара- 
севич ва А.И. Добрининлар бошчилигида чикарилган «Иктисодиёт 
назарияси» дарслигида бу ф ан «Самарали хужалик юритиш тизим и­
нинг таркибий эволюциясини, хакикий бойликни ва жамиятнинг 
айрим аъзолари ва гурухларининг фаровонлиги, иктисодий усиш ­
нинг омиллари ва конуниятларини урганади»1, деб курсатилган.
1 Экономическая теория. (Учебник для ВУЗов). Санкт-Петербург, 1997, с.18.
22


Академиклар Г. П. Журавлева ва В. И. Видяпинлар бошчилигида 
чикарилган «Умумий иктисодиёт назарияси» номли дарсликда профес­
сор А. И. Добрининнинг фикрига асосланган холда: «Умумий икти­
содиёт назарияси ижтимоий фан булиб, у чекланган ресурслар ш а­
роитида эхтиёжларни кондириш максадида моддий неъматларни 
иш лаб чикариш , айирбош лаш , таксимлаш ва истеъмол килиш жа- 
раёнларида киш илар ва гурухларнинг хулк-атворини урганади»1, 
дейилган.
Профессор В. Д. Камаев бошчилигидаги муаллифлар томонидан 
ёзилган «Иктисодиёт назарияси асослари буйича дарслик» деган 
китобда иктисодиёт фанининг предмети — чекланган ресурслар дунё- 
сида неъматларни ишлаб чикаришдаги киш иларнинг хулк-атвори 
ва уни бош кариш ни урганищдан иборат деб таъкидланади.2
Иктисодиёт назарияси фанининг предмети тугрисида билдирилган 
бу барча ф икрлардан куриниб турибдики, сиёсий иктисодга дойр 
дарслик ва бош ка китобларда ишлаб чикариш жараёнида киш илар 
Уртасида содир буладиган муносабатларни Урганишга алохида эъти- 
бор берилган булса, «Экономикс»да ва Россияда бозор иктисодиё- 
тига дойр чикарилган дарсликларнинг купчилигида асосан к и ш и ­
ларнинг ресурсларга, моддий ашё ва буюмларга булган муносабати- 
ни, хатти-харакатини Урганишга, чекланган иктисодий ресурслар- 
дан унумли фойдаланишларига алохида эъбор берилган.
Б изнинг фикримизча, иктисодиёт назарияси ф ани масаланинг 
у том онини хам, бу том онини хам четда колдирмаслиги, масалага 
бир томонлама ёндашувга йул куймаслиги лозим. Чунки хар кандай 
мехнат, хар кандай ишлаб чикариш , хизмат курсатиш, эн г аввало, 
табиат ашёлари, моддий воситалар, пул маблаглари оркали амалга 
оширилади ва улардан фойдаланилади. Шунинг учун мавжуд ресурс­
ларга, ишлаб чикарилган товар ва хизматларга, улардан унумли 
фойдаланишга булган муносабат, ишлаб чикариш омилларининг Узаро 
б о т и к л и г и ва бир-бирига таъсирида Урганилиши лозим. Б ош ка 
тараф дан, хеч кандай м е\нат ёки ишлаб чикариш алохида олинган 
киш и ёки гурух томонидан, бош калар билан алокаларсиз, муноса- 
батларсиз амалга оширилмайди. Улар ишлаб чикариш ва хизмат курса­
тиш жараёнида бир-бирлари билан, албатга, Узаро муносабатда була-
1 Общая экономическая теория (Политэкономия). Учебник. «Промо-Медиа». 
М.: 1995, с.28. 


Учебник по основам экономической теории. Гуманитарный издательский 
центр «Владос». М.: 1997, с.8.
23



Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish