З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а


-чизма. Иктисодий ресурслар ва эхтиёжларнинг кондирилиши



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet17/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

2-чизма. Иктисодий ресурслар ва эхтиёжларнинг кондирилиши
даражаси уртасидаги богликлик.
Чекланган иктисодий ресурслардан унумли фойдаланиб, ишлаб 
чикариш имкониятларини ваби н обари н э\тиёж ларни кондириш - 
н и нг даражасини ош ириш зарурлиги иктисодиёт олдига куйидаги 
муаммоларни цУяди:
1. Ишлаб чикариш ва хизмат курсатиш нинг макбул вариантла- 
рини (энг зарур ва тежамли турларини) танлаб олиш ва ресурслар­
ни купрок ишлаб чикариш га жалб килиш;
2. Мавжуд ресурсларнинг \а р бир бирлигидан тежаб-тергаб, са­
марали фойдаланиш;
3. Ф ан-техника ютукларини ва янги технологияларни жорий 
Килиб, янги энергия, материал, хом ашё турлари, уларнинг м анба­
ларини топиб, фойдаланиш га жалб килиш , ресурслар унумдорли- 
гининг ошишига эришиш.
Бу муаммоларни \а л килиш зарурияти киш илардан ЧХКУРДКЩ- >
содий билим.
1 №
A h b o r o i - r e i
1-
»*
> ■ч 
^
j •*!
."'>V S31 
>«?( э
i t e t . n


2-§. Иктисодиёт назариясининг фан сифатида шаклланиши
Иктисодий ^аёт сирларини билиш ва шу йилдаги ф аолиятнинг 
асосий йуналишларини ан и к/тш га интилиш жуда кадим замонлар- 
дан мавжуд булиб, бу интилиш иктисодий ф аолиятни тартибга со­
лиш , уни киш иларга керак булган том онга йуналтириш га ижобий 
таъсир этиш заруриятидан келиб чиккан.
И ктисодиётга оид билимлар антик дунёнинг кузга куринган 
олимлари Ксенофонт, Платон, Аристотел асарларида, ш унингдек, 
цадимги М иср, Хитой, Хиндистон ва М арказий Осиё олимлари- 
нинг асарларида караб чикилган эди.
Биз узокка бормасдан минг йиллар оша бизга етиб келган Куръ- 
они Каримни, Хадисларни, К,обусномани, бободаримиз Абу Али 
И бн Сино, Абу Наср Ф оробий, Абу Рай^он Беруний, Алиш ер На- 
воий, М ирзо Улугбек асарларини укир эканм из уларда и н соннинг 
яш аш и учун табиат э^сонларини узлаштириш учун ижодий мехнат 
Килиш кераклиги кайта-кайта уктирилганлигига яна бир карра амин 
буламиз.
Ш униси м у\им ки, улар кеч бир инсон узи учун зарур булган 
истеъмол буюмларининг барчасини узи яратолмаслигини, ш унинг 
учун бир-бири билан иктисодий алокада, муносабатда булишлари 
объектив зарурият эканлигини х;ам кайд килганлар.
Бундан таш кари уларнинг асарларида доимо хужаликларнинг 
барча турларида (уй, шах,ар, давлат) даромад билан харажат муво- 
занатига катта эътибор бериш лозимлиги, пулнинг мазмуни ва унинг 
келиб чикиш сабаблари ёритилган.
Лекин Аристотедцан бошлаб бутун дунёнинг, жумладан, Урта Оси- 
ёнинг купгина олимлари иктисодиётни изчил урганиш асосида унинг 
купгина крнун-коидаларини, тушунчаларини ёритиб берган булсалар 
\ам , 
\а ли
иктисодиёт назарияси фан сифатида шаклланмаган эди.
Иктисодиёт назарияси мустакил фан сифатида купгина мамла­
катларда миллий бозор шаклланган ва жах,он бозори вужудга кела- 
ётган даврларда “сиёсий иктисод” номи билан шакллана бошлади.
Сиёсий иктисод грекча создан олинган булиб “ п о л и ти ко ” — 
иж тимоий, “о й ко с” — уй, уй хужалиги, “н ом ос” — конун дегани. 
Яъни уй ёки ижтимоий хужалик конунлари м аъносини беради. 
1575-1621 йилларда яшаб, ижод килган француз иктисодчиси Ан­
туан Монкретьен биринчи марта 1615 йилда “Сиёсий иктисод трак- 
тати ” номли кичик илмий асар ёзиб, бу ф анни мамлакат микёсид^ 
иктисодиётни бошкариш фани сифатида асослади. Кейинчалик клас­
18


сик иктисодчилар бу ф икрни тасдиклаб, сиёсий ик,тисод кенг маъ- 
нода моддий хаётий воситаларини ишлаб чикариш ва айирбошлаш- 
ни бошк;арувчи конунлар тугрисидаги фандир деб ёзган эдилар.
Иктисодиёт назарияси ф ани шаклланиши жараёнида бир канча 
fohbhh оким лар, мактаблар вужудга келган. Улар жамият бойлиги- 

Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish