З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а


фаоллаштирадиган асосий рарбат шахсий манфаатдир



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

фаоллаштирадиган асосий рарбат шахсий манфаатдир 
деб курсатади. 
Инсон Уз шахсий манфаатини амалга оширишга, яъни 
фойда олиш ­
га интилиб, ме\нат таксимоти шароитида 
кандайдир товар ёки хиз­
мат турини яратади, бошкаларга етказиб 
беради, Уз капиталини 
купайтиради ва шу интилишда Узи билмаган 
холда ж ам ият тарак- 
киётига хисса кУшади деб тушунтиради. 
У капитал, мехнат, товар, 
ишчи 
кучи 
ва 
бош ка 
ресурсларнинг 
эркин харакатини таъминлаш
тамойилини 
илгари 
суради.
Иктисодиёт назарияси 
фанининг 
ривожланишида Сисмондининг 
Хам 
мухим хиссаси бордир. У.капиталистик иктисодий механизмни
19


танцид к;илиб, сиёсий иктисод инсон бахти йулида ижтимоий меха- 
низм ни такомиллаш тириш га каратилган ф ан булмоги лозим деб 
курсатади. Капитализмнинг иктисодий тузумини танкид килиш би­
лан бир каторда ундан кура прогрессив булган жамият куриш 
fohch
С ен-С им он, Ш арл Ф уре, Роберт О уэн каби социал утопистлар 
том онидан илгари сурилган эди. Улар хусусий мулкни катти ктан - 
кид килиб, уни тугатиш тарафдори эдилар.'У лардан кейин м арк­
сизм деб номланган назарий йуналиш Узларининг назариясида ж а­
мият тараккиётига табиий-тарихий жараён деб караб, ижтимоий- 
икгисодий формациялар, уларнинг иктисодий тузуми, таркибий кис- 
млари, вужудга келиш, ривожланиш ва бош каси билан алмашиш 
сабаблари тугрисидаги таълимотни \ам д а кУшимча киймат назария­
сини яратдилар.
XIX асрнинг иккинчи ярмидан бошлаб “маржинализм” деб аталган 
оким вужудга келиб шакллана бошлади. У инглизча суздан олинган 
булиб, охирги, кУшилган деган маънони беради. Унинг асосчилари 
Австрия иктисодий мактабининг намоёндалари (Карл Менгер, Ф рид­
рих ф он Визер, Бем Баврек ва бош калар) булиб, улар томонидан 
КУшилган товар нафлилигининг, кУшилган м е\нат ёки ресурс унум­
дорлигининг пасайиб бориш конуни деган назариялар иш лаб чи- 
Килди. М аржинализм назарияси ан и к олинган товарга булган талаб 
ва унинг бахоси Уртасидаги борлик;лик ва Узаро таъсирини та\л и л
Килишда кенг кулланилди. Иктисодиёт назариясининг янги йуна­
лиш и неоклассик, яъни янги классик деб ном олди. Бу назариянинг 
йи ри к намоёндаларидан бири А. Маршалл булиб, у иктисодий жа- 
раённинг ф ункционал богланиш и ва функционал нисбатларини 
иш лаб чикиш га харакат килди, бозор мувозанатини ва б а\о си н и
аникловчи омиллар талаб ва таклифдан иборат деб каради. Бу наза­
рий йУналишнинг намоёндаларидан бири Ш вейцария иктисодчиси 
JI. Валрас булиб, у умумий иктисодий мувозанат м оделининг нус- 
хасини ишлаб чикишга харакат килди.
Австрия иктисодий мактабининг намоёндаси Й. Шумпеттер 1912 
йилда ёзган “Иктисодий тараккиёт назарияси” деб аталган китоби- 
да иктисодий тизимлар Узгаришининг ички кучларини, уларнинг 
ички мазмунини ва туртки берувчи кучини кУрсатишга харакат килди 
Хамда у иктисодиётни харакатга келтирувчи асосий куч тадбиркор­
ли к деган хулосага келди.
1936 йилда инглиз иктисодчиси Ж он Кейнс Узининг “ Бандлик, 
ф оиз ва пулнинг умумий назарияси” деган китобида м акроиктисо­
дий курсаткичлар: миллий даромад, капитал харажатлар, истеъмол
20



Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish