З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а


кат, айрим корхона ва фирма, оила ихтиёрида тупланган, айни вак,тда



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

кат, айрим корхона ва фирма, оила ихтиёрида тупланган, айни вак,тда
мавжуд булган хамда товар ишлаб чикариш, хизмат курсатиш, уларни
истеъмолчига етказиб беришда ва истеъмол жараёнларида фойдала­
ниш мумкин булган иктисодий имкониятлар, захиралар, манбалар
тушунилади. 
Табиий ресурслар (ер, сув, урмон, ер ости бойликла- 
ри), иш чи кучи ва моддий ресурслар (бинолар, дастгохлар, маш и- 
налар, асбоб-ускуналар, инш оотлар, курилмалар, сотишга тайёр 
товарлар, уларнинг захиралари, пул маблаглари ва бош калар) ана 
шулар жумласидандир. Иктисодий ресурсларнинг ишлаб чикариш 
омилларидан фарки шундаки, уларга ишлаб чикаришда катнашади- 
ган ишчи кучи, табиий ресурслар ва ишлаб чикариш воситаларидан 
таш кари хамма моддий ресурслар, товар ва пул ресурслари киради. 
Иктисодий ресурслар чекланганлиги туфайли хамма одамлар хохла­
та н 
истеъмол 
буюмларини, транспорт воситаларини ва бош ка нар- 
саларни дархол харид кила олмайди ва хохлаганча истеъмол киЛиш 
им конияти булмайди.. Хар бир киш и, хатто энг кузга кУринган 
давлат арбоби, сахна ёки спорт юлдузи хам бу муаммога дуч келади. 
Ресурслар чекланганлиги ф акатгина истеъмолни эмас, шу билан 
бирга ишлаб чикариш ва хизмат курсатишни хам чеклаб кУяди. Бу- 
нинг натижасида хар бир корхона, мамлакат уз имкониятларини 
Хисобга олиб, товарлар ишлаб чикариш ва хизмат кУрсатишнинг 
Хамма турини бирданига эмас, унинг шу давр учун эн г керакли 
булган турларини танлаб кенгайтириш ва ривож лантириш га эъти- 
бор беради, ресурсларни биринчи навбатда уларга жалб килади. М а­
салан, Узбекистон энди мустакилликка эриш ган дастлабки пайтда 
республикамизнинг энергия мустакиллигини таъминлаш учун нефт 
Казиб 
олиш
ва 
газ конденсати ишлаб чикариш га нисбатан кУпрок 
маблаг ажратишга мажбур булди.
Ишлаб чикариш ни ривожлантириш максадида давлат мавжуд 
пул ва валюта захираларини четдан истеъмол буюмларини сотиб 
олиб келиш га эмас, уларни чеклаб, инвестиция товарларини, яъни 
янги техника ва технологияларни сотиб олишга каратади. Бунда ай­
рим сохаларга эътибор ва маблаг сарфлаш кучайтирилган холда бошка 
сохаларга ажратиладиган маблагларни объектив равишда нисбатан 
камайтириш га тугри келади.
16


Ш ундай килиб, ресурсларнинг чекланганлиги эхтиёжни конди- 
риш нинг м у\им йули булган ишлаб чикариш им кониятларини \а м
чеклаб куяди. Бу им кониятлар даражаси доимо бир хил булиб тур- 
майди, балки янги техникалар ва технологияларнинг яратилиш и 
*амда ишга солиниш и ишлаб чикариш имкониятларини, унинг че- 
гараларини кенгайтириш имконини беради. Янги техникалар ва тех- 
нологиялар, бир томондан, м е\нат унумдорлигини, экинлар х,осил- 
дорлигини ош ириш , энергия, ёнилги, мехнат ва бош ка моддий 
ресурсларни тежаш им конини берса, иккинчи томондан, янги мате­
риал, хом ашё, энергия ва бош ка ресурслар манбаларини топиб, 
\аётга жалб этиш им конини беради: жумладан, ернинг чукур кат- 
ламларидаги бойликларни топиш ва ишга тушириш, ж а\он океани- 
нинг узок ва чукур жойларидаги ресурслардан ф ойдаланиш , куеш 
энергиясидан фойдаланиш ваX- к. Иктисодий ресурслар, ишлаб чика­
риш ва эхтиёжларни кондириш даражаси Уртасидаги доимий ва му- 
ста^кам алокадорликни куйидагича ифодалаш мумкин:

Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish