З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а


Амортизация ва унинг нормаси



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet164/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   160   161   162   163   164   165   166   167   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

Амортизация ва унинг нормаси. 
Асосий капитални такрор ишлаб 
чикариш учун килинган харажатларнинг бир кисми амортизация 
фонди ёрдамида копланади.
Амортизация асосий капитал эскириб боришига караб, унинг кий- 
матини аста-секин ишлаб чикарилган махсулотга утказиш, асосий 
капитални кейинчалик кайта тиклаш максадларида махсулотнинг 
амортизация микдорига тенг кисмини жамгариш жараёнидан иборат. 
Асосий капиталнинг эскириши билан амортизация уртасида мус- 
тахкам алока бор. Бирок булар бир хил тушунчалар эмас. Эскириш 
мехнат воситаларидан фойдаланиш вактида уларнинг техник-ишлаб 
чикариш хоссаларини аста-секин йукотиш жараёнини акс эттиради. 
Амортизация анча мураккаб жараён булиб, истеъмол килинган мех­
нат воситалари кийматини уларнинг эскиришига мувофик равишда 
махсулотга утказиш, истеъмол килинган мехнат воситаларипинг 
урнини коплаш максадида пул фондини жамгариш жараёнини акс 
этиради. Шундай килиб, эскириш амортизапиннинг дастлабки шарт- 
шароитидир.
Амортизация нормаси амортизация ажратмалари йиллик сумма- 
сининг шу асосий капитал кийматига нисбатан аникланади ва фоизда 
ифодаланади. 
Амортизация ажратмаларининг умумий нормаси асо­
сий капитални такрор ишлаб чикаришнинг узига хос хусусиятлари- 
га мувофик равишда икки кисмдан иборат булади: бир кисми асо­
сий капитални тула коплашга (кайта тиклашга), иккинчиси уларни 
Кисман коплашга (капитал ремонт килишга) мулжалланади.
Амалиётда умумий йиллик амортизация меъёрларини (Ан) бел- 
гилашда: асосий капитал киймати (Кае), асосий капиталнинг хара- 
кат килиш муддати давомида капитал таъмирлаш учун сарфлар
(Рк) эскирган мехнат воситаларини тугатишдан олинган маблаг (От) 
ва шу воситанинг хизмат даври (Хд) хисобга олинади:
199


Кас + Рк - От
Ан =
хЮО
Хд
Амортизация нормалари мехнат воситалари жисмоний ва маъна­
вий ейилишининг хакикий микдорини акс эттириши керак. Оши- 
рилган нормалар махсулот таннархини сунъий равишда ошириб юбо- 
ради, пасайтирилган нормалар эса асосий капитал тикланиш даври- 
ни кечиктиради ва шу тарифа тараккиётига тусик булади.
Асосий капиталдан фойдаланиш самарадорлигининг ошиши, 
аввало кушимча капитал маблаг сарфаланмасдан туриб ма\сулот 
\ажмини купайтиришда уз ифодасини топади.
Бир томондан, миллий махсулот ёки миллий даромаднинг усиш 
суръатлари билан, иккинчи томондан, асосий капиталнинг усиш 
суръатлари уртасидаги нисбат миллий иктисодиёт микёсида асосий 
капиталдан фойдаланиш самарадорлигининг умумлашувчи курсат­
кичи булиб хизмат килади.
Асосий капиталдан фойдаланиш самарадорлиги ишлаб чикарил­
ган ма\сулот хажми билан асосий капитал киймати уртасидаги ало- 
кани акс эттиради, у узаро богланган икки курсатгич — капитал­
дан олинадиган самара ( К с) ва ма\сулотнинг капитал сигими ( К .) 
курсаткичлари билан ифодаланади. Миллий иктисодиёт микёсида 
асосий капиталдан олинадиган самара даражаси ишлаб турган асо­
сий капиталнинг хар бир сумига тугри келадиган ялпи миллий мах­
сулот ёки миллий даромадни, капитал сигими даражаси эса ишлаб 
чикарилган миллий даромад ёки ялпи миллий махсулотнинг бир 
суми хисобига асосий капитал кийматининг тугри келишини тав- 
сифлаб беради:
Корхона микёсида капиталдан олинадиган самара даражаси асо­
сий капиталнинг бир суми эвазига корхона ишлаб чикарадиган мах­
сулот микдори (М ) билан, капитал сигими эса корхонада ишлаб 
чикарилган махсулотнинг (М ) бир сум хисобига канча асосий ка­
питал киймати тугри келиши билан тавсифланади:
Кс =----
Кас
Ямм
Ямм
Мд
200


м
Ксамара =
Кас
Корхонадаги мехнат воситаларининг айрим турларидан фойда­
ланиш самарадорлиги натурал курсаткичлар срдами билан аникда- 
нади. Масалан, бир тукув дастгохида метр хисобида бир кунда тукил- 
ган маю, бир автомобилда бир кунда тонна хисобида ташилган юк 
ва хоказо.

Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   160   161   162   163   164   165   166   167   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish