З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а


Капитал кийматининг айланиш усули



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet160/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   156   157   158   159   160   161   162   163   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

3. Капитал кийматининг айланиш усули. 
Кийматнинг айланиш 
усули буйича асосий капитал киймати иккига булинади, киймат­
нинг ма,\сулотга утган кисми товарлар ва хизматлар билан бирга 
муомалада булади ва доиравий айланиш жараёнида товар шаклидан 
пул шаклига утади, хамда коплаш фонди шаклида аста-секин жам- 
гарилади, ма\сулотга утмагаи кисми ишлаб чикариш доирасида мав­
жуд булган асосий капиталда гавдаланганича колаверади. Истеъмол 
Килинган мехнат предметлари киймати тула-тукис айланиб, янги 
ма\сулотлар киймати таркибига киради. Ме\нат воситалари уз аила-


ниши давомида бир катор изчил доиравий айланишларда иштирок 
этади, вахоланки мехнат нредметларининг айланиш вакти бир дои­
равий айланиш даврига тугри келади.
4. 
Кайта тикланиш усули. 
Кбайта тикланиш усулида асосий капи­
талнинг ишлаб чикариш натижларига утказилган киймати, бу во- 
ситалар бир катор доиравий айланишларни уз ичига олган муайян 
давр давомида едирилиб, ишдан чиккандан кейин пул шаклидан 
янги асосий капитал шаклига айланади. Айланма капитал хар бир 
доиравий айланишдан кейин ашёвий буюм шаклида кайтибтикла- 
нади.
Барча ме\нат воситалари асосий капитал таркибига кирмасдан 
факат уларнинг инсон ме\нати билан вужудга келтирилган кисми 
шундай капитал хисобланади. Ш у сабабли ер, урмонлар ва бошка 
табиий ресурслар мехнат воситалари хисоблансада одатда асосий ка­
питал таркибига кирмайди.
Ш у билин бирга муомала доирасида ищлаб чикариш жараёни 
маълум даражада давом этганлиги туфайли бу ерда хам кушимча 
унумли капитал масалан, музлатиш ускуналари, кадокдаш, улчаш 
машиналари, идиш материалари ва бо[икалар мавжуд буладики, бу­
лар хам асосий ва айланма капиталга булинади.
Тадбиркорлик капитали уз харакатида ишлаб чикариш ва муо­
мала боскичларини босиб утади. Ш у сабабли унинг айланиш вакти 
(Ав) ишлаб чикариш вакти (И в) ва муомала вакти (М в) йигинди- 
сидан иборат:
Ав=Ив+Мв

Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   156   157   158   159   160   161   162   163   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish