З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а


жисмоний эскиришининг икки шакли мавжуд



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet163/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   159   160   161   162   163   164   165   166   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

жисмоний эскиришининг икки шакли мавжуд: 
улардан фойдаланиш жараёнида 
ва 
х,аракатсиз туриш натижасида,
табиий кучларнингтаъсирида жисмоний эскириш.
9-жадвал
Узбекистонда асосий капиталга куйилган инвестицион 
маблагларнинг мулкчилик шакллари буйича таркиби 
(%
 х,исобида)'

Мулкчилик шакллари
Йиллар
1997
1998
2000
1.
Давлат мулки
67.7
59,4
65,4
2.
Подавлат мулки
32.3
40,6
34,6
ундан:
хусусии
10,1
19,1
15,4
\иссадорлик
8.1
8,0
11,1
кушма (аралаш)
9.9
9,9
6.8
бошка шакллари
4,2
3.6
1,3
Жами
100,0
100,0
100,0
Ме\нат воситалари ишлаб чикариш жараёнида фойдаланиш на­
тижасида жисмоний эскирганда, улар техник, ишлаб чикариш хос- 
сасини ва истеъмол кийматини аста-секин йукотиб боради. Айни 
вактда асосий капитал табиий кучларнинг таъсирида жисмоний эс- 
кириши \ам мумкин. Бундай эскириш киймати к°иланмайди ва у 
йукотишни билдиради. Бу йукотиш асосий капиталнинг х;аракатсиз 
туриш натижасидаги эскиришига тенг булади.
Мех,нат воситалари жисмоний эскириш билан бирга 
маънавий 
жи^атдан 
\ам эскиради. Маънавий эскиришнинг 
икки хил тури 
мав­
жуд булиб, у бир-биридан фарк килади.
Маънавий эскиришнинг биринчи тури ме\нат воситалари тай- 
ёрланадиган тармокдарда ме\нат унумдорлиги ошганлиги натижа­
сида 
улар кийматининг пасайишида 
ифодаланади. Бу ишлаб турган 
ускуналарни янгилари билан алмаштиришни зарур килиб куймай- 
ди, чунки ишлаб турган ваянги ускуналарнинг техника даражаси 
бир хил булиб колаверади. Бирок, анча паст кийматга эга булган 
ме\нат воситаларининг кенг кулланиши шунга олиб келадики, ил- 
гари сотиб олинган мех;нат воситалари кийматининг бир кисми йуко-
1
Макроиктисодиёт ва статистика вазирлиги статистика департаменти маъ- 
лумотлари асосида \исобланган.
198


лади. Масалан, агар олдин биронта ускуна 100 минг сумга олиб 
келиб урнатилган булса, бу йил уни 70 минг сумга сотиб олиш 
мумкин булади. Шунда олдинги ускунага сарфланган кийматнинг 
30 фоизи йуколади.
Маънавий эскиришнинг иккинчи турида анча мукаммал, арзон 
ва унумли машиналарнинг ишлаб чикаришга кириб келиши билан 
илгари урнатилган мехнат воситаларидан фойдаланиш максадга му- 
вофикбулмай колади ва натижада улар янгилари билан алмаштири- 
лади. Маънавий эскиришдан куриладиган зарарнинг олдини олиш- 
пинг асосий йули мехнат куролларидан анча самарали фойдаланиш 
\исобланади.

Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   159   160   161   162   163   164   165   166   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish