Ю. В. Петров, Х. Т. Эгамбердиев, Б. М. Холматжанов, М. Алаутдинов



Download 7,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/164
Sana03.07.2022
Hajmi7,48 Mb.
#736073
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   164
Bog'liq
22. Атмосфера физикаси. Петров Ю.В, Эгамбердиев Х.Т

Кутарилишлар (атмосферада) 
- атмосферадаги планетар 
масштабли тулкинлар булиб, дунё океанидаги кутарилишлар каби 
Куёш (куёш атмосфера кутарилишлари) ва Ой (ой атмосфера 
кутарилишлари) тортиши окибатида юзага келади.
3.1. Атмосфера статикасининг асосий тенгламаси
Хар кандай газ уни чегараловчи ён деворларга босим 
курсатади, яъни ён деворга перпендикуляр йуналган маълум 
босим
кучи
билан таъсир килади. Босим кучи вектор каттапик булиб, 
унинг йуналиши сиртга нормал буйлаб йуналган (хджм ичига 
томон). Атмосфера ичида ажратилган хаво хажмига атрофдаги, уни 
ураб турган хаво томонидан босим кучи таъсир курсатади. 
Ажратилган хажмдаги хаво томонидан атрофдаги хавога хам худди 
шундай босим кучи таъсир курсатади ва шу сабабли ажратилган 
хаво массаси уз хажмини саклаб туради. Ажратилган хаво хажми 
ихтиёрий даражада кичик булиб, нукта улчамида булиши мумкин. 
Демак, атмосферанинг ихтиёрий нуктасида 
атмосфера босими
ёки 
Хаво босимининг
маълум киймати мавжуд.
Хаво босими - скаляр катталик булиб, босим кучи моду- 
лининг у таъсир килаётган элементар юзага нисбати оркали 
ифодаланади.
Халкаро бирликлар тизимида (СИ) босим паскалда (Па) 
улчанади. 1 м2 юзага таъсир этувчи 1 Н куч 1 Па га тенг босимдир. 
Метеорологияда босим гектопаскалда (1 гПа = 100 Па) улчанади.
Хаво босимини улчаш учун бошка улчов бирликлари хам 
кулланилади. Кадимдан босимни симоб устуни баландлигида 
(мм да) улчаш кабул килинган. 1 мм Hg = 1,33 гПа. СИ тизими 
кабул килинишидан олдин босим миллибарда улчанган (1 мб = 1 
гПа).
Баъзи мамлакатларда (АК.Ш ва бошка) босим дюймда
улчанади.
Босимнинг баландлик буйича узгариш конунини кур и б 
чикайлик. Хаво - идеал газ, атмосфера эса ер сиртига нисбатан 
тинч холатда деб хисоблаймиз. Атмосферанинг бундай холати 
статик холат
деб аталади.
Атмосферада 
z
ва 
z+dz
баландликларда жойлашган изобарик 
сиртларни ажратамиз (3-расм). Бу сиртларда босим 
Р
ва 
P-rdP
га
49


тенг булсин. Курилаётган сиртлар орасида горизонтал асослари

2
майдони 1 м га тенг булган хдво хджмини ажратамиз.
Ажратилган хажмнинг куйи
асос:

Download 7,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish