Ю. В. Петров, Х. Т. Эгамбердиев, Б. М. Холматжанов, М. Алаутдинов


 Атмосферанинг горизонтал биржинсли эмаслиги



Download 7,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet28/164
Sana03.07.2022
Hajmi7,48 Mb.
#736073
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   164
Bog'liq
22. Атмосфера физикаси. Петров Ю.В, Эгамбердиев Х.Т

2.9. Атмосферанинг горизонтал биржинсли эмаслиги.
Х,аво массалари ва атмосфера фронтлари ха кила тушунча
Ер шарида китъа ва океанларнинг нотекис таксимоти, куруклик 
ландшафтларининг турли-туманлиги ер сиртининг иссиклик,
42


механик ва оптик хусусиятларининг турлича булишига олиб 
келади. Шу сабабли атмосфера 
нафакдт 
вертикал буйича, балки 
горизонтал йуналишда хам биржинсли булмайди. Хдрорат, намлик, 
булутлилик, 
ёгинлар 
ва 
бошка 
метеорологик 
катталиклар 
горизонтал йуналишда узгаради. Бирок, бу узгаришлар хамма 
жойда бир хил эмас. Метеорологик катталиклар горизонтал буйича 
нисбатан секин узгарадиган кенг худудлар шаклланиши мумкин.
Горизонтал улчамлари буйича китьа ва океанлар улчамлари 
билан таккосланадиган ва маълум физикавий хоссаларга эга булган 
Хавонинг катта хажмлари 
хаво массалари
деб аталади. Хдво 
массаларнинг вертикал улчамлари бир неча километрни ташкил 
килади.
Хаво массаларининг хароратлари ва бошка хоссаларида 
(намлик, чанг микдори, куринувчанлик ва х-к.), уни шаклланиш 
учогининг хусусиятлари акс топган булади. Ернинг бошка 
худудларига кучганида, хаво массалари бу худудларга узига хос об- 
хаво режимини олиб келади. Кдралаётган худудда у ёки бу 
мавсумда маълум тип ёки типлардаги хаво массаларининг 
устуворлиги бу худуднинг узига хос иклим режимини хосил 
килади.
Хаво массаларининг шаклланиш худудига боглик булган 
географик таснифи мавжуд. Бу тасниф буйича 
арктик хаво
(АХ), 
урта кенгликлар хавоси
(УКХ,), 
тропик хаво
(ТХ) ва 
экваториал
Хаво
(ЭХ) массалари ажратилади.
Арктик (ангарктик) хаво юкори кенгликларда (Арктика ёки 
Антарктидада) шаклланади. Арктик хаво бошка хаво массаларига 
нисбатан энг паст харорат ва катта мутлак намликка, шунингдек 
энг юкори шаффофликка эга. Тропик хаво океан ва кигьаларнинг 
еубтропик кенгликларида шаклланади. Энг юкори харорат ва кичик 
мутлак намлик, шунингдек энг катта хиралик унга хос хусусиятдир. 
Урта кенгликлар хавоси }фта кенгликларда шаклланиб, узининг 
физикавий хоссалари буйича АХ ва ТХ орасидаги холатни 
эгаллайди.
Хаво массаларининг асосий типлари (АХ, УКХ ва ТХ) уз 
навбатида мазкур хаво массаси кандай тушалган сирт (сув ёки 
куруклик) устида шаклланганига караб денгиз ва китьа хаволарига 
булинади. Денгиз ва китьа хаволарининг хусусиятлари бир- 
биридан фаркланади. Хавонинг хусусиятларига йил фасли хам 
катта 
таъсир курсатади. Масалан, ёзда китьа урта кенгликлар
44


х,авоси денгиз урта кенгликлар хдвосидан иликрок, кишда эса 
бунинг акси.
Бир худуддан бошка худудга кучаётганда хаво массаларининг 
хусусиятлари, биринчи навбатда унинг харорати, тухтовсиз 
узгаради. Бу жараён хаво массаларининг 
трансформациям
деб 
аталади. Шу сабабли типик хаво массалари билан бир каторда 
аралаш хоссали хаво массалари хам кузатилади.
Иссиклик холатига караб илик ва совук хаво массаларини 
ажратишади. Агар хаво массаси нисбатан совукрок ер сиртидан 
иликрок ер сиртига кучса (одатда юкори кенгликлардан куйи 
кенгликларга), бу хаво массаси 
совук; хаво массаси
деб аталади. Бу 
хаво массаси узи билан совукликни олиб келади ва харакат 
давомида пастдан, ер сиртидан бошлаб исийди. Шунинг учун хам 
совук хаво массасида хароратнинг катта вертикал градиентлари 
юзага келади, конвекция ривожланади, туп-туп булутлар ва жала 
ёгинлари кузатилади.
Агар хаво массаси нисбатан иссикрок жойдан совукрок жойга 
харакатланиб келса, бу хаво массаси 
илик, ^аво массаси
деб аталади. 
Уларнинг кириб келиши билан хавонинг илиши бошланади, узлари 
эса пастдан совий бошлайди. Натижада, куйи катламларда 
хароратнинг кичик вертикал градиентлари хосил булади, конвекция 
ривожланмайди, 
купинча 
катламдор 
булутлар 
ва 
туманлар 
кузатилади.
Бирор худудда узок вакт туриб колган хаво массаси 
махаллий
Хаво массаси
деб аталади. Уларнинг хусусиятлари мавсумга боглик 
булиб, ер сиртидан исиш ёки совиш жараёнлари билан белгиланади.
Иккита кушни хаво массаларининг орасида нисбатан энсиз 
ут'иш зонаси мавжуд булади. Утиш зоналарида метеорологик 
катталикларнинг горизонтал буйича кескин узгаришлари кузати­
лади. Бу зоналар 
фронтал зоналар
деб аталади (2-расм). Фронтал 
зоналарнинг узунлиги бир неча минг км, калинлиги бир неча ун км 
га етиши мумкин. Фронтал зоналар ер сиртига нисбатан кия 
(киялик бурчаги тахминан 0,5°), зичлиги каттарок булган совук 
Хаво массаси доимо фронтал зонани остида, илиги эса устида 
жойлашган булади. Фронтал зонанинг калинлиги хаво массасининг 
горизонтал улчамларидан анча кичик. Шунинг учун назарий 
тадкикотларда уни сирт деб караш мумкин.
Фронтал сиртнинг Ер сирти билан кесишган чизиги 
атмосфе­
ра фронти
деб аталади.
44


Х,аво массаларининг юкорида таъкидланган асосий географик 
типлари орасидаги фронтлар 
бош фронтлар
деб аталади. Улар бир 
хил географик типдаги хаво массалари орасидаги 
иккиламчи
фронтлардан
фаркданади. Арктик ва урта кенгликлар хавоси 
орасидаги бош фронтлар 
арктик фронтлар
, урта кенгликлар ва 
тропик хаво орасидаги бош фронтлар 
урта кенгликлар фронтлари,
тропик ва экваториал хаво орасидаги бош фронтлар 
тропик
фронтлар
деб аталади.
Об-хавонинг узгаришлари фронтлар билан боглик. Фронт зона- 
ларидаги хавонинг кутарилувчи харакатлари кенг булутлар тизи- 
мининг пайдо булишига олиб келади, улардан кенг майдонларда 
ёгинлар ёгади. Атмосфера фронтларида пайдо буладиган улкан ат­
мосфера тулкинлари циклон ва антициклонлар хосил булишига 
олиб келади. Улар билан эса шамол режими ва бошка об-хаво 
ходисалари боглик.
Фронтал сиртлар ва фронтлар хаво массалари билан бирга 
харакатланади. 
Харакат йуналишига 
караб 
илик ва совук 
фронтларни ажратишади. Агар атмосфера фронти совук хаво 
массаси томон харакатланса, бу фронт 
илик, фронт
деб аталади. 
Илик фронт билан исиш боглик, чунки совук хаво массаси урнига 
илик хаво массаси келади. Агар атмосфера фронти илик хаво
45


массаси томон хдракатланса, бу фронт 
совук, фронт
деб аталади ва
об-хавонинг совиши у билан боглик булади.

Download 7,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish