Ю. В. Петров, Х. Т. Эгамбердиев, Б. М. Холматжанов, М. Алаутдинов



Download 7,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet26/164
Sana03.07.2022
Hajmi7,48 Mb.
#736073
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   164
Bog'liq
22. Атмосфера физикаси. Петров Ю.В, Эгамбердиев Х.Т

Rb- l , 6 l ‘R4
хисобга олсак, (2. 11) ифода куйидагича ёзилади:
р
= - 
’’
.......- ёки 
р
= — т
Р -
-----
-

(2.12)
Л, 
т(\ 
+
0,378 
е/Р)
« „ r(l + 0,608i) 
v
(2. 12) формула 
нам хавонинг холат тенгламасини
ифодалайди.
Виртуал харорат 
т,,
= гО + 
о,378ифодасини киритиб, нам 
хаво холат тенгламасини куйидагича ёзишимиз мумкин:
р
= - Р~. 
(2.13)
Вирту ап харорат
- бу курук хавонинг шундай хароратики, бу 
Хароратда курук хавонинг зичлиги 
Т
харорат, 
Р
босим ва 
е
сув буги 
эластиклигига эга булган нам хавонинг зичлигига тенг булиши 
лозим. (2.13) ва (2.9) тенгламаларни таккосласак, бир хил харорат 
ва босимларда нам хавонинг зичлиги доимо курук хавонинг 
зичлигидан кичик булиши келиб чикади. Физикавий нуктаи
38


назардан бу нам хавонинг таркибига курук хавонинг маълум 
кисимини сикиб чикарувчи бирмунча енгил сув бугининг келиб 
кушилишини англатади.
Виртуал хароратли купинча 
ти =т +
д
ти
йигинди к)финишида 
ифодалашади. Бу ерда дг„ - виртуал кушимча. Бу ифодани (2.12) 
билан таккослашдан
&Ти
=0,3787’(е/Р) 
(2.14)
эканлиги келиб чикади.
(2.14) 
дан куринадики, хаво зичлигининг узгаришида виртуал 
Кушимча ва намликнинг роли паст хароратларда кичик, баланд 
хароратларда эса нисбатан катта булади.
2.8. Атмосферанинг вертикал тузилиши
Атмосфера 
узининг 
физикавий 
хоссаларига 
кура 
хам 
вертикал, хам горизонтал буйлаб биржинсли эмас. Харорат, босим, 
зичлик, хаво таркиби ва намлиги, каттик ва суюк аралашмаларнинг 
микдори, шамол тезлиги каби физикавий катталиклар узгаришга 
учрайди. Вертикал буйлаб бундай узгаришлар кескин содир булади.
Вертикал буйлаб атмосфера бир кагор белгилар асосида 
катламларга булинади. Булар атмосфера хавоси таркиби ва ундаги 
зарядланган зарралар микдори, атмосферанинг Ер сирти билан 
узаро таъсири характери, атмосферанинг учиш аппаратларига 
таъсири, атмосферанинг термик режими.
Юкорида таъкидланганидек, атмосфера хавонинг таркибига 
кура гомосфера ва гетеросферага булинади. Шу белги асосида ат­
мосферада озоннинг асосий массасини уз ичига олувчи 
озоносфера
(20-55 
км) 
ажратилади. 
90-100 
км 
баландтикдан 
бошлаб 
атмосферада зарядланган зараачалар (ионлар ва электронлар)нинг 
м и к д о р и
кескин ортади. Шу сабабли атмосферанинг курсатилган 
с а т х д а н
юкоридаги катлами 
ионосфера
деб аталади.
Атмосферанинг зарядланган зарралардан иборат ташки кисми 
1'рнинг 
радиацион камаршт
ташкил этади. Ернинг Куёш ёритган 
к.исмида геомагнит экватор текислигида радиацион камар чегараси 
Гриинг 10-12 радиуси, ёритилмаган кисмида эса 9-10 радиусига 
иш масофада жойлашади.
39


Атмосферанинг ер сирти билан узаро таъсири белгиси буйича 
атмосфера 
чегаравий котлам (ишкаланиш катлами)
ва 
эркин
атмосферага.
булинади. Уртача баландлиги 1-1,5 км ни ташкил 
этувчи чегаравий катламда ер сирти ва турбулент ишкаланиш 
кучлари хдво хдракатига катта таъсир курсатади. Бу катламда 
купчилик метеорологик катгаликларнинг (хдрорат, босим, намлик, 
шамол ва бошкалар) суткалик узгариши яхши намоён булади. 
Чегаравий катламнинг ичида метеорологик катталиклар вертикал 
буйлаб кескин узгарувчи атмосферанинг 
ер яцини котлами
(50- 
100 м) ажратилади.
Эркин атмосферада (1-1,5 км дан юкори) биринчи якинлашувда 
турбулент ишкаланиш кучларининг таъсири хисобга олинмайди.
Атмосфера ер сунъий йулдошлари 
ва бошка космик 
аппаратлар парвозига таъсири буйича 
зич катлам
(ёки 
айнан
атмосфера)
ва куйи чегараси 150 км баландликдаги 
еролди
фазосига
булинади. 
Зич 
катламнинг 
юкори 
чегарасида 
атмосферанинг каршилиги шунчалик каттаки, двигатели учирилган 
космик аппарат Ер атрофида бир марталик айланишни бажара 
олмайди
Атмосфера катламлари хоссаларининг энг катта фарклари 
хаво хароратининг вертикал буйлаб узгариши характерида намоён 
булади. Бу белги буйича атмосфера бешта асосий катламларга 
булинади: 
тропосфера, стратосфера, мезосфера, термосфера
ва 
экзосфера
( 1-расм).
Тропосфера тропикларда (30° ш.к. ва 30" ж.к.) Ер сиртидан 
бошлаб тахминан 15,3 км, бу кенгликлардан ташкарида эса 8,5- 
10 км баландликкача кутарилади. Деярли хамма жойда тропосфс- 
рада харорат баландлик буйича 1 км га 6,5°С вертикал градиент би­
лан пасайиб боради.
Тропосферада 
Куёш 
энергиясининг 
атмосфера 
хдракат- 
ларинииг кипетик энергиясига ва сув бугининг яширин иссик- 
лигига айланиши жараёнлари содир булади. Бу ерда намликнинг 
асосий фазавий айланишлари содир булади, булут ва ёгинлар 
шаклланади. Тропосферада йирик масштабли уюрмалар - циклон 
ва антициклонлар вужудга келади. Сувнинг учлуксиз айланиши: 
бугланиш - конденсация - ёгин хосил булиши - ер усти ва ости 
окимларининг шаклланиши шу катламда руй беради.
40


1500°К
-
- 2000°К
Э кзосф ера
критик сатх
1+5 0 - 500км
Термопауза
750°К - 1500°К
е / с м 3 
/
Ot.Ni
✓' / Мезопауза 
~ ~ -0 ~ n ~ ~
Термосфера
s-
8-
«О
сэ
S'
Б
-60 км 
~50 км
18 w ISO К
- 8г»1

Мезосфера 
2 7 0 ° K J ;» 2 9 0 ° K
Стратопауза
Стратосфера
220
_J<_ ~трдпопауза
«а
Ч)
е- 
>
° 
о 
5:
2 9 0 °К
300°К
1-расм. 

Download 7,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish