Ю. В. Петров, Х. Т. Эгамбердиев, Б. М. Холматжанов, М. Алаутдинов



Download 7,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet27/164
Sana03.07.2022
Hajmi7,48 Mb.
#736073
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   164
Bog'liq
22. Атмосфера физикаси. Петров Ю.В, Эгамбердиев Х.Т

Атмосферанинг вертикал тузилиши
Атмосферанинг асосий - урта ва юкори кенгликларда 75%, 
куйи кенгликларда 90%гача - массаси тропосферада мужассам- 
ланган.
Утиш катлами булган 
тропопауза
тропосферани стратосфер- 
дан ажратади. Стратосферада 34-35 км баландиликкача харорат ор­
тиб боради. Тропопауза катта тургунликка эга булиб, факат кучсиз 
вертикал харакатлар ва аралашишга имкон беради. Бу эса страто­
сферада кичик газ ташкил этувчиларининг таксимоти учун мухим 
хисобланади. Стратосфера одатда жуда курук: тропик кенгликларда 
20 км баландликда сув бугининг концентрацияси (хажм буйича) 
бор-йуги 2 млн. 1 ни, кутбий кенгликлар устида эса 5 млн.’1 ни таш­
кил этади. Шунга карамай 22-30 км баландликларда 
садафашон
41


булутлар
шаклланади. 35 км дан юкорида хдрорат 50 км баланд- 
ликкача ортиб боради ва 270 К атрофида булади.
Стратопаузанинг устида мезосфера жойлашган, хдрорат бу 
катламда унинг юкори чегарасигача 160 К гача пасайиб боради. Бу 
холат сув бугининг конденсациясига сабаб булади ва 80 км баланд­
ликда 
мезосфера (кумушранг) булутлари
хосил булади.
Мезосферада хавонинг ионланиш даражаси ортиб боради 
хамда вакт ва мавсум буйича узгарувчан, Куёш фаоллигига кучли 
богланган ионосферанинг D катлами (70-90 км баландликда) ву- 
жудга келади.
Тахминан 85 км баландликда жойлашувчи мезопауза юкорида 
жойлашган термосферани мезосферадан ажратиб туради. Термо- 
сферада харорат баландлик буйича кескин ортади. Куёш фаоллиги 
катта булганида харорат 2000 К, кичик булганида эса 1060 К гача 
(тунда мос равишда 1300 ва 730 К) ортиб боради.
Термосферада, 100 км дан катта баландликларда, хаво таркиби 
сезиларли узгаради: Н20 ва С 0 2 молекулалари парчаланади, 0 2 мо- 
лекулаларининг катта кисми О атомларига диссоциацияланади. Бу 
катламда газ зарраларининг ионланиши кучаяди ва ионосферанинг 
Е, каттарок баландликларда эса F катлами шаклланади. Зарралар 
харакати, айникса куйи кенгликларда, Куёш ва Ойнинг тортиш ку- 
чига боглик булади.
Термосферага кириб келувчи метеоритлар бу ерда кучли ион- 
ланишни, шунингдек парчаланиб метеор чангларини хосил килади. 
Куёш протонлари ва электронлари окими ку гб ёгдуси ва Ер магнит 
майдонининг галаёнларини, шунингдек узок масофали радио- 
алокани бузувчи “бирдан хосил булувчи ионосфера галаёнлари”ни 
келтириб чикаради.
450 км дан юкори баландликларда термосфера аста-секин кей- 
инги катлам - экзосферага уланиб кетади. Атмосферанинг бу сий- 
рак кисмида етарли катта тезликка эга булган айрим енгил газлар -
водород ва гелий атомлари Ер атмосферасидан очик фазога чикиб 
кетади.

Download 7,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish