Ю. В. Петров, Х. Т. Эгамбердиев, Б. М. Холматжанов, М. Алаутдинов



Download 7,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/164
Sana03.07.2022
Hajmi7,48 Mb.
#736073
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   164
Bog'liq
22. Атмосфера физикаси. Петров Ю.В, Эгамбердиев Х.Т

2.5. Атмосферада сув буги
Юкорида санаб утилган атмосферадаги газларга, хусусан, 
атмосферанинг куйи катламларида, доим газ холатидаги сув, яъни 
сув буги
кушилади. Таркибида сув буги булган атмосфера хавоси 
нам хаво
деб аталади. Уни курук хаво ва сув бугининг механик 
аралашмаси деб караш мумкин. Ер сирти якинида сув буги нам 
хаво хажмининг )фтача 0,2% дан (кутбий кенгликларда) 2,5% гача 
(экваторда) кисмини ташкил этади. Баъзи холларда сув бугининг 
микдори 0% дан 4% гача узгариши мумкин.
Сув буги сайёрамиздаги физиологик ва атмосфера жараён- 
ларида нихоятда катта роль уйнайди.
Сув буги атмосферага сув ва нам ер сиртларидан бугланиш и 
ва усимликлардан транспирация йуллари оркали узлуксиз келиб 
туради. Ер сиртидан юкорига ва бир жойдан иккинчи жойга хаво 
окимлари билан таркалади.
Атмосферада 
туйиниш холати
юзага келиши мумкин. Бу 
холатда хаво курилаётган хароратдаги максимап мумкин булган сув 
буги микдорига эга булади. Бунда сув буги 
туйинтирувчи,
нам 
хаво эса 
туйинган
деб аталади.
Туйинган холат одатда харорат пасайганида юзага келади. 
Туйиниш юзага келгандан сунг, хароратнинг пасайиши давом 
этса, сув бугининг ортикча кисми ёки 
конденсацияланади
ёки 
сублимацияланади,
яъни суюк ёки каттик холатга утади. Нати- 
жада хавода туман ва булутларнинг сув томчилари ва муз кри- 
сталлари пайдо булади. Бундан ташкари булутларнинг томчила­
ри ва кристаллари йириклашиб ёгинлар куринишида ерга туша­
ди.
33


Шундай килиб, сув буги Ер сиртидан бугланиш, сув бугининг 
таркалиши, унинг конденсацияси (ёки сублимацияси), булутлар 
косил булиши ва ёгинлар ёгишини уз ичига оладиган табиатдаги 
сувнинг умумий айланишида
иштирок этади.
Бугланиш, конденсация ва ёгинлар ёгиши жараёнлари Ер 
шарининг турли жойларида турлича ва вакт буйича нотекис 
таксимланганлиги учун, Ер шари буйича атмосфера намлиги, 
ёгинлар ва булутларнинг микдори мураккаб таксимотга эга. 
Барча санаб утилган жараёнлар об-хавонинг энг мух,им эле- 
ментлари хисобланади. Бу катталикларнинг купйиллик уртача 
кийматлари курилаётган жой иклимининг тургун характерис- 
тикаси булади.
Сув бугининг Ер сирти ва атмосферанинг иссиклик шароит- 
ларига таъсири нихоятда катта. Сувнинг Ер сиртидан бугланишида 
катта микдордаги иссиклик сарфланади. Яширин холатдаги 
иссиклик хаво окимлари билан бир неча минг километрли масофа- 
ларга кучирилади. Сув бугининг конденсациясида бу яширин 
иссиклик хавога кайтарилади.
Сув буги Ер сиртининг 4,5 дан 80 мкм тулкин узунликдаги 
инфракизил нурланишининг катта кисмини ютади. Факат инфра­
кизил нурланишнинг 8,5 дан 11 мкм тулкин узунликдаги оралигида 
атмосфера шаффоф мухит хисобланади. Атмосферада сув бугининг 
>фтача мивдорларида нурланишнинг 5,5 дан 7,0 мкм тулкин 
узунликли диапазонида радиация деярли тулик, колган тулкинлар 
радиацияси эса - кисман ютилади. Уз навбатида, сув буги хам 
инфракизил радиацияни нурлайди ва унинг катта кисми ер сиртига 
келади. % ер сиртининг тунги совишини, ва шу билан бирга, хаво 
куйи катламларининг совишини камайтиради. Шундай килиб, 
атмосферадаги иссикхона эффектининг асосий сабабчиси сув буги 
хисобланади.
Булутлар катта кайтарувчанлик хусусияти (альбедо)га эга булиб, 
ер сиртига келаётган куёш радиациясини камайтиради. Бу жихатдан 
булутлар об-хавонинг шаклланишида сезиларли ахамиятга эга.

Download 7,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish