Ю. В. Петров, Х. Т. Эгамбердиев, Б. М. Холматжанов, М. Алаутдинов


 Атмосферада углерод диоксиди гази ва озон



Download 7,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/164
Sana03.07.2022
Hajmi7,48 Mb.
#736073
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   164
Bog'liq
22. Атмосфера физикаси. Петров Ю.В, Эгамбердиев Х.Т

2.2. Атмосферада углерод диоксиди гази ва озон
Углерод диоксиди ва озон микдори узгарувчан булиб, курук; 
хавонинг мух,им ташкил этувчиларидан хисобланади. Углерод ди­
оксиди (С 0 2) усимликлар учун энг мухим газлардан бири 
хисобланади. У атмосферага ёниш, нафас чикариш ва чириш жара- 
ёнларида кушилади, усимликларнинг ютиши ((фотосинтез) жараё- 
нида эса сарф булади. Сунгги 70-80 йил давомида органик 
ёкилгиларни (тошкумир, нефт, газ) казиб олиш ва ёкишнинг кескин 
ортиши билан бутун ер шарида С 0 2 микдорининг тухтовсиз ортиб 
борипш кузатилмокда. Мавжуд бахолашларга мувофик С 0 2 
микдори бу вакт ичида 10-12% га купайган: 1900 йилда 0,029% дан 
1980 йилда 0,033%, 2000 йилда эса 0,036% ни ташкил этган. Атмо­
сферадаги ССЬ нинг мутлак микдори 712 млрд. т ни, йиллик усиши 
эса - 3 млрд. т ни ташкил этади.
Атмосфера жараёнларида углерод диоксиди газининг асосий 
роли уни “парник” эффектида иштирок этишидадир. Углерод диок­
сиди ер сирти нурланиш спектри максимумига якин булган 12,9-
17,1 мкм тулкин узунликлари диапазонидаги инфракизил нурла- 
нишни кучли югади. Атмосфера, худди “парник”ка ухшаб, куёшдан 
келган киска тулкинли радиацияни бемалол утказиб, ер сирти 
инфракизил нурланишининг коинотга чикиб кетишига тускинлик 
килади. Натижада Ерда харорат ортиб боради.
М.И.Будиконинг бахолашлари буйича углерод диоксидининг
0,042% гача ортиши ер юзида кутбий музликларнинг бутунлай эриб 
кетишига, ва, аксинча, унинг 0,015% гача камайиши Ер шарининг 
батамом музлашига олиб келади. XX аср бошидаги мивдорга нис­
батан углерод диоксиди гази микдорининг икки бараварга ортиши 
(0,060% гача) Ер шарида хароратни 3°С га орттиради. Сайёрада 
иклимнинг исиши атмосферадаги бошка “парник” газларининг (ме­
тан, хлорфторуглеродлар, азот бирикмалари) купайиши натижасида 
хам руй бериши мумкин.
Атмосферанинг 
юкори 
катламларидаги 
(стратосферадаги) 
физик жараёнларда микдори нихоятда оз булган озон гази (0 3) хам 
мухим роль уйнайди. Озон ер сиртидан 70 км баландликкача 
булган атмосфера катламида кузатилади, унинг асосий микдори эса 
атмосферанинг 20-55 км катламида йигилган. Озон газининг 
максимал микдори 20-26 км баландликлар да кузатилади. Агар 
вертикал устундаги озон микдорини харорат 0°С га тенг булганда
26


нормал атмосфера босими (1013,2 гПа) х,олатига келтирилса, у 
холда Ер шарини камраб олган озон катламининг калинлиги 1 мм 
дан 6 мм гача булар эди. Бу катталик 
озон катламининг
келтирилган калинлиги
деб аталади. Атмосферада озоннинг умумий 
массаси 3,2-109 т га тенг.
Озон атмосферанинг юкори чегарасига етиб келган куёш 
радиациясининг 3% ни ютади. Радиацияни ютиш 0,22-0,29 мкм 
тулкин узунликли ультрабинафша радиация диапазонида руй 
беради. Курилаётган тулкинлар диапазонида ютилиш шунчалик 
кучлики, куёш нурлари энергияси озон катламининг юкори 
кисмида, 50-45 км баландликларда бутунлай ютилади. Шунинг 
учун хам бу баландликларда хаво харорати 0°С гача кутарилади.
Ультрабинафша нурларнинг асосий хусусияти уларнинг юкори 
биологик фаоллигидадир. Ультрабинафша радиацияси бактерия- 
ларнинг куп турларини улдиради, тери корайишига олиб келади, 
организмда D витаминининг хосил булишига сабаб булади. Ульт­
рабинафша радиацияси факат кичик микдорлардагина фойдалидир. 
Унинг катта микдорлари одамларда тери касалликларига (эритема) 
ва хатто тери куйишларига олиб келиши мумкин. Агар атмосферада 
озон гази булмаганида, биологик фаол ультрабинафша нурлари 
барча биологик жараёнларни, балки умуман Ер шаридаги органик 
хаётни узгартирар эди. Шундай килиб, атмосферадаги озон катлами 
Ер шари учун химоя калкони ролини 
у т а й д и . 
Баъзи кимёвий ва фи­
зикавий моддалар билан атмосферанинг глобал ифлосланиши озон 
экрани зичлигига таъсир этиб, 
озон туйнукларининг
пайдо 
булишига сабаб булади.
Озон хосил булишидаги физикавий ва кимёвий жараёнлар му- 
раккаб табиатга эга. Кислород молекулалари ультрабинафша ра­
диацияни ютиш жараёнида атомларга парчаланади ва галаёнланган 
холатда булади, яъни нормал холатдагидан купрок энергия 
захирасига эга булади. Шунинг учун хам озон молекуласи факат 
кислород молекуласи, унинг галаёнланган холатдаги атоми ва азот 
ёки бошка молекулаларнинг уч томонлама тукнашуви натижасида 
хосил булади. Шу билан бир вактда тескари жараён - озоннинг ки- 
слородга айланиши хам кузатилади.
Атмосферадаги озоннинг микдори яккол суткалик (кундузи -
максимум, тунда - минимум) ва мавсумий (бахорда - максимум
киш ва кузда - минимум) узгаришларга эга. Кенглик ортиши билан 
максимумга эришиш пайти кечрок келадиган ойларга сурилади.
7 7



Download 7,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish