Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


дир^амдан, Абу Ж а ^ л тарвузининг этидан олти  дирхам



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet530/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   526   527   528   529   530   531   532   533   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

дир^амдан,
Абу Ж а ^ л тарвузининг этидан олти 
дирхам, 
бурацдан олти дирхам, навшад илд ан ту рт
дирхам,
ишцор 
в а с а р и ц
зирнихнинг ^ар биридан с а кк из 
дир^амдан,
цорамол 
у т и д а н
олти 
дирхам,
Эрон ишцоридан етти 
дирхам
олиб янчилади 
в а
э ла к д а н
утк азиб, совун суви цушиб суртилади.
Суг алл арни юлиб олиш ^ам унинг дав олар ид андир ; буни цуш пати, 
к у м у ш ё темир найчалар орцали цилинади, найчаларнинг к а в а г и с у г а л ­
ни цийинлик билан узига оладиган булиб, чеккаси уткир ва кескир була-
www.ziyouz.com kutubxonasi


580
Т и б ц о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т о б
ди. Сугални зур билан найчага киритиб, у р а б олинади ва тагини бир оз 
цисилса, найча унинг т аг ид ан цупориб тушириб юборади. Еки сугални 
таги чузилгунча омбир билан тортилади, сунгра су гал таг иг а чуцур бо- 
радиган уткир ва иссиц цурол орцали кесиб олинади. Кесиб олгандан 
кейин унга сариёг цуйилади. Яна: с у г а л г а уткир дори цуйилиб, лор и 
уни ц узгатса, дорини олиб, су гал устига сариёг суртиб, бир оз куйиб 
к уйилади; сунгра с угал бутунлай тушиб кетгунича шуни цайтарилазе- 
ради.
Го^о сугални бундай цилиб туширилади: уткир нозик к авлапдпган 
цурол билан сугалнинг ёни-бери очилади, сунгра унга 
уткир дори 
цуйилади. Биз сугални мумкин булганича чуцурроцдан, лекин тернии 
эхтиёт цилиб, у с т ар а билан кесиб т а ж р и б а цилдик. Сунгра у жонга со- 
вун, тупалоц ва цизил гул ишцаланади, ни^оят, оцадиган кон окиб 
т ух т а ла д и, ундан кейин цолганлари ^ам тушиб кетади.
Ун еттинчи фасл. Шохлар
Бу куп ишлагани сабабли цул-оёц бугинлари устида усадиган бу- 
шалгам толасимон усицлардир. Бунинг давоси бушашган [усилии] к с с 
1
: и 
ташлашдир, у огримайди; кейин цолганларига тушиб кетгунигача сугал 
дориларидап ж у д а уткирларини ишлатилади, сунгра сариёг суртиладн.
Ун саккизинчи фасл. Тери, лаб, цул-оёц, у м у м а н , б адан терисининг хар 
бир ж ой и да пайдо б ул ади ган ёрилишлар
Х^амма хил ёрилишга са баб терининг ёриладиган д а р а ж а д а г и ку- 
руклигидир. Б у цуруцлик ё моддасиз мизожнинг бузилиши, ёки уткир 
ва цуритувчи моддани юбориб ту ра ди га н ёмон хилтдан булади, ёки 
куритувчи иссиц, ёки ^улликни цуритувчи ел, ё б у л м а с а цуритиб знч- 
лаштирувчи совуцдан булади. Б у ,
4 0
л цуруц ерда ёки иссиц билан 
цуритилган ёки м у з л а г а н ерда ёрилиш юз бергани кабидир. Гох;о ёрн- 
лиш буриштирувчи сувлар ^ а м д а аччицтош ва шунга ухшашларпинг 
цуввати утган с у в л а р д а ювиниш сабабли >^ам пайдо булади. Олтингу- 
гуртли ва мумли сувлар бунинг аксичаднр. Биз бу жи ^а т да н Хамалон 
ва унинг ёни-веридаги сув билан Шобурхост
1
суви уртасидаги фаркн:! 
синчиклаб текшириб курдик.
Ун туццизинчи фасл. У м ум ан ёрилишни даволаш
Агар ёмон хилт бор булса, уни бушаттириш, мизож к у р у к булса, 
уни узгартириш, шунингдек, турли ёглар, айницса, пусти артилган к ун ­
ж у т ёгилан бир ярим 
уцияни
хар куни у з у м шираси ёки 
ш и р и н
маииз
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   526   527   528   529   530   531   532   533   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish