Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


х алуц га ух шаб цолгунигача ^айнатилади. Кейин  у таркибни ё ^ а чумдирилиб, то  ролияга



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet489/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   485   486   487   488   489   490   491   492   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

х алуц га
ух шаб цолгунигача ^айнатилади. Кейин 
у таркибни ё ^ а чумдирилиб, то 
ролияга
ухшаб ^олгупча цайнатнлади; 
а г а р истасанг, буни хушбуй ^илишга ^ам ишлатсанг булади. Бу таркнб 
ёглп булнб туриб ^ам муйни буяйдиган булса, у фа^ат темир занги- 
нпнг ^уввати туфайлигинадир.
Яна кумушнинг сиркада ^аттик ^айнатилган чирки муйни корай- 
тнрувчи кучли дорилар ж у м л а с и д а н с а н а л а д и 1. Аммо, менпмча, сирка 
урпига норанж ёки лимон суви ишлатиш, цайнатиш урннга м аъ л ум
м у д д а т уларнинг ик ка л ас ид а н бирига [кумуш] чиркни» солиб цуйиш 
маъцулрок;дир. Яна айтишларича, бир идишга бир катор лола ва бир 
цатор аччиктош х а м д а гальбан елими *ва омила шпраси
2
солинади; 
лоланинг бир 
ритлига
бу икк ал асид ан икки 
укчядан
солинади; кейин
www.ziyouz.com kutubxonasi


540
Т и б !\ о н у н л а р и. 
Т у р т и н ч и к и т о б
бу таркибни гунгга кумиб цуйилса, у эриб буёц^а [айланади]. Аптпш- 
ларича, яна арпа уснмлигнни бошоц олншдан олдин узининг ярмпга 
баробар аччи^тош бнлан бпрга шишага солиб гунгга кумиб куйнлоа, 
х а м ма с и кора сув булиб, ч апланганда муйни цорайтирувчи таркиб- 
га айланиб ^оладн. Шунингдек, айтишларича, >$л к;овоцни палагн- 
д а э кан ид а юмало^ цилиб кесиб олиб ичидаги нарсаси чицариб таш- 
ланса, кейин ичига туз ва бир оз темир чирки солиб, кесиб олинган 
пучошни ^а йт ад ан урмига к,уйиб лойлаб 
1
^уйилса ичида бор нарсапннг 
х а мма с и буяйдиган ^ора сув ёки сиё^га айланиб ^олади.
Айтишларича, ковул баргини эзиб сут билан, айницса, хотин с\тн 
билан учдан бирига келгунча цайнатилса ва бутун кеча цуйиб ^уйплса, 
яхши буё^ булади. Менииг фикримча, бу таркиб муйни са^ловчи дорн- 
лар ж у м л а с и д а н деб хисобланиши дурустроцдир. Долбуки, Жолпнус 
бунинг буёцлигини уцтиради.
[Жолинуснинг] айтишича, ёнгоц д а р а х т и д а узумнинг боши сингарп 
булиб тура ди га н г у л л ар ни
1
олиб, зайтун ёги билан эзилади ва бунга 
бир оз янги мум ^ушиб [муйга] суртилади; баъзиларнинг айтишича, 
бунга эчки тезаги аралаштирилса, яхшп булади. Яна айтишларича, 
Бобил толи илдизининг пустини зайтун ёги билан эзиб у билан муй 
ёгланса, у муйни цорайтиради; фикримча, ага р бу х;ам муйни бу я й­
диган булса, унинг таъсирини зайтун ёги кучсизлантиради; [274] агар 
зайтун ёги урнига сув ишлатилса, яхширок булади. Бавлуснинг цуппда 
келтириладиган фикри тугрисида з^ам менинг сузим ана шундандир, 
у бундай дейди: « Л о л а баргини зайтун ёп-ща 
голия
каби булгапнча 
эзилса, у буёцца айла над и» . Агар бунда бирор маъно булса, шу тар- 
кибда аччи^тошга ух шаб чуцур сингдирувчи бирор 
нарса 
булиши 
керак.
Шунингдек, усимлик ёгини ёнго^ пусти билан ишлаш ва уни ёнго^ 
пусти сувида цайнатиш ^ а м д а бунга озгина аччицтош цушиш хацидаги 
суз х ам шундайдир; буларнинг ^аммасини мен кучсиз [дорилардан] 
деб ^исоблайман. Усимлик ёгини лола су ви да то сув йу^ булиб кет- 
гунигача ^айнатиш ^ацидаги [фикрим] .^ам шундай. [Табибларнинг] 
к у н ж у т ёгини олиб, ун га узининг учд ан бирича омила солиш ва аста- 
секин бирор соат ^айнатиб тинитиш, бу таркибнинг ^ар бир 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   485   486   487   488   489   490   491   492   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish