Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet411/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   407   408   409   410   411   412   413   414   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

сиканжубинга
солиб ичирилади, нок, айницса, ёв- 
войи нокнинг барги буларнинг тарё^идир, 
муррий
з^ам [бунга царши] 
т а р ё ^ з^исобланади. Ь^устиргандан кейин набатий 
муррийсидан
оз- 
оздан, бу ра ^ ва а с а л д а н ичириб туриш керак . Бунинг тарё^и булган 
товуц тезагини 
сиканжубинга
солиб ичирилса, г о я т да фойдалидир. 
Б у р а ^ *хам шундай. ^ и нд тузи, ялпизнинг 
сиканжубин
ва буроц билан 
цушилган сициб олинган с у ви 1, 
фалофилий
ва 
камм унийдан
иборат 
исси^ м а ъ ж у н л а р , эскирган кучли шароб, аристолохия, говшир илдизи, 
шароб дурдаси, х а р д а л ва индовлар з^ам [фойда ^илади]. Эрман, тор 
к а к л и к ути, бу иккаласининг ^айнатмаси в а анжир цайнатмаси з^ам 
шундай. Бунд ай кишининг цовурра тогайлари т а г и г а доимо компресс 
цуйиш керак.
Туксон иккинчи фасл. Арман у^лари
Арман у^лари куйдирган кишига 
цулланиладиган 
тадбирнинг 
баёни шу бобга лойицдир. [Жолинуснинг] айтишича, у ш а [у^ теккан] ер- 
д аё ц г ал ьбан елими ичириш к е р а к ; бу унинг давосидир. Айтишларича2, 
териси шилиниб, ички аъзолари чи^ариб т аш ла н га н ёввойи латчани 
т узлаб, [231] цотириб, бундан икки 
мисцолини
шароб билан ичирила­
ди. Од ам ахлатини ичирилса, бу [у^]нинг 
тарё^и 
булади, 
деган 
гапни эшитдим.
www.ziyouz.com kutubxonasi


И К КИ Н Ч И МАКОЛА
* А Й В О Н М О Д Д А Л А Р И Д А Н ИБОРАТ И Ч И Р И Л А Д И Г А Н
З А ^ А Р Л А Р
^ а й в о н л а р г а тегишли булган ичиладиган за^арларнинг баъзиси 
шу ^айвоннинг гуштидан ^ а м д а унинг ^андай булса, шундайича олин- 
ган бутун г ав даси дан, баъзиси ^айвоннинг бирор хос аъзосидан, б а ъ­
зиси эса ÿui a хайвондан [чицадиган] р ут у б а т д а н иборат булади. М а н а
шу цисмларнинг хар бири икки т у р к у м д а н [иборат]: ÿ
3
ж а в ^ а р и сабаб- 
ли з а^ ар нарсалар, м ас ал ан , ту^а й цурба^аларининг гушти ёки уз и да
юз берадиган холат са бабли зах;арлар, масал ан , совуб долган бали^ 
гушти, [цайноклигида] ÿ p a
6
беркитилган ковурдоц ва м е ъ д а д а ивиб 
цолган сутлар шундайдир.
Биринчи фасл. Бутун ж а с а д и билан ул ди р ади ган
ёки [ту^ималарни] б узади ган ^айвонлар
Б у икки ^исмнинг биринчиси геккон к ал т ак ес аг и , о лак ула нг, rçyp- 
бацалар, «денгиз куёни» в а сусмор кабилардир, иккинчиси эса совуб 
долган бсли^ гушти ва цайноклигида усти ёпилган ^овурдоцлардир.
I
Иккинчи фасл. О л акул ан г
Ол а к у л а нг уткнр, тез ва улдирувчи [захардир], у ични буриб 
OFpn- 
т а д и ва ички а ъ з о ла р да OFpnrç пайдо цилади: цис^аси, у огиздан то 
цовгача чузилиб борадиган орри^ни, шунингдек, ёнбош, буй рак ва rço- 
BypFa тогайлари олдида [сезиладиган] орри^ни келтириб чи^аради, 
^ову^ни я ра цилиб огритади ва шиширади. Эрлик олати, ков в а цов 
теварагини ^ атт ик ал ангалантириб шиширади; сийиш учун [тез-тез] 
турриза беради, бундай киши туриб сиймо^чи булса, сия олмайди, ёки 
цон ва цаттиц оррик берувчи эт парчаларини сияди. Ш у билан бирга, 
ич суриб, ичак шилиниши, кунгил айниш, ai yi ^оришуви, т у рг а н д а
йицилиб тушиш ва бехушликлар пайдо булади; [олдин бош] OFHp-
www.ziyouz.com kutubxonasi


456

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   407   408   409   410   411   412   413   414   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish