Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


Т и б к с н у н л а р и



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet412/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   408   409   410   411   412   413   414   415   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Т и б
к с н у н л а р и. 
Т у р т и н ч и
к и т о б
лашади. Бу [захар] купрок ^овуь^а з ара р етк аза ди. У билан зах арл ан-
ган киши огзида 
китрон
ва 
зифт
мазасини сезади. Б у ^айвоннинг энг 
з арарлн вакти к уз да Ериц юлдуз [Сириус] чицишидан олдпн ва ке- 
йинги пайтдир.
Учинчи фасл. Д а в о л а ш
Тударнй цайнатмаси билан ь^устирилади ва хуцна ^илднрилади. 
Кустирадиган ва ^у^на цилинадиган дорига табиий сода ва анжир кай- 
натмаси 
1
-^ушиш в а [касални] цайта-цайта цустириш керак. Ковуцни 
са^лаш учун томирдан цон олиш лозим булса, олинади; кейин [касал- 
га] сут, испагул шираси, семизут суви ва к уплаб цаймоцни кайта-к ай-
та ичирилади. Ш у ва^тнинг уз ида арпа ва гулхайри сувлари, тух ум 
о^и, зигир урури шираси ёки арпа суви билан гуруч суви ёки сари^ 
йунрич^а цайнатмаси ёки 
хан дарус
цайнатмаси билан 
^ук на цилн- 
нади.
ё р л и ь

шу рв а ла р, бодом ёри, 
р о з
ёри, илитилган т у х у м сарири, са- 
риёр, а сал, гулоб, бодом ёри ва сигир [^атири] айрони у киши учун 
фойдалидир. Асал суви, санавбарнинг к а т т а ва кичик хил доналари, 
р о з
ёри билан шинни ^ а м д а сийдик юргизувчи урурлар, м а са л ан , ^о- 
вун ва бодринг урурлари билан ^ушилган а с а л шароби ва 
м атбух, 
шунингдек, анжир цайнатмаси ва гунафша шароби у кишига фойда ци- 
лади. Айтишларига ц ар аг а нд а , бе^и ёри ва гулса пса р ёри ичирилса, 
о л а к у л а н г г а [^арши] тарёц булади, Са м ос лойи ^ам шундай [таъсирга 
эга]. 
У др ум оли й
1
шароби билан сурги ^илдирилса, бундай [за^арлан- 
ган]ларга фойда беради. О л а к у л а н г ичган кишининг жинсий олати 
тешигига гул ёги томизиш керак , бу иш 
зуррока
цуроли билан эмас,
балки нозик ва энг латиф воронка билан бажарилиши керак . Или^ 
ванна х ам ^ аб ул ^илинади.
Туртинчи фасл. «Д ен ги з цуёни»
Буни ичган кишининг нафаси цисади ва цийинлашади, кузи циза- 
ради, у ц у р ук й уталади, цон ташлайди, сийиши цийинлашади, цон сия­
ли ёки гунафша рангли сийдик сияди, меъдаси оррийди, ^ ад д ан таш- 
кари [куп] кон ва сафро цусади, у нд а сариц касаллиги, бе^узурлнк ва 
б уйрак орриги юз беради, ахла ти гунафша ранг, баъ зан
ш и л л и ц к а
ух- 
шаш булади, сассиц терлайди, ов ^атдан нафратланади, балицни курса 
ундан йярганади, йирганмаса — бу унинг сорайгани булади, [касал] 
орзида ва кекирг анда сасиган балиц м аз ас и [232] ва шур таъм хне ци- 
лади. Бу [эа^ардан] омон долган кишиларнинг купчилиги сил каса л-
лигига учрайди.
www.ziyouz.com kutubxonasi


и лт и н ч и ф а н
457
Бешинчи фасл. Д ав о л аш
Бунга [^арши] эчки сути ичилса, етарли д а р а ж а д а фойда беради; 
э ш а к сути ва хотинларнинг сутини эмчагининг узидан эмилса <%ам 
шундай [таъсир курсатади]. Еввойи гулхайри новдалари ёки цайнатил- 
ган хул гулхайри ва, айни^са, д а р ё цисцичбацасининг шурваси, — 
чунки [касал] бош^а сув ^айвонларига Караганда буни [йирганмай] ея 
олади,— || янги типратикан гуштининг ^овурилгани ёки унинг **они з^ам 396 
фойдали. Денгиз сусморини з^ам [касал] йирганмасдан ейди.
Кучли
1
д орил арга к ел га нд а , булар сув ялпизининг янгиси з^амда 
гоз ^онининг иссиц
2
ва янгиси, одамнинг эскирган сийдиги, Альп гу- 
нафшаси илдизинииг сакк из

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   408   409   410   411   412   413   414   415   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish