Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet267/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   263   264   265   266   267   268   269   270   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Сицирруснинг
хамма турлари ё бошланишданоц 
сикиррус
булади 
ва у оз-оздан пайдо булиб катталашади, ёки флегмона, сарамас ёки 
бирор холи жойдаги чициц каби бошца шишдан келиб чицади4. Агар 
иссиц 
шиШни совутувчи ёпишцоц овцатлар ва дорилар билан даволан- 
са, ундан кейин ички аъзоларда каттицлик пайдо булади.
Сикиррус
гохо саратонга айланади, [135] у 
у з
алангасининг 
K ÿ n -
лиги ва камлигига, луциллашинннг билиниш ва билинмаслигига, атро- 
фидаги томирларнинг куриниши ва курннмаслигига караб саратонга 
[айланишга] яцин ёки ундан узоц булади.
Д а в о л а ш . Бу шишлардан сезгисн борини даволаш .хамда бадан- 
ни тозалагандан кейин, касалликни пайдо цилаётган хилтни чицариб 
ташлашни асос килиб олиш керак. Б аъ за н бу тозалаш, агар цон жуда 
кора булса, томирдан цон олиш билан булиб, бир йу'ла хам тарцатиш, 
^ам юмшатиш хусусиятига эга булган дори ишлатилади 
[Cuiçuppyc-
ни]
таркатувчи ва цуритувчи дори билан даволанмасин; 
бу дори
www.ziyouz.com kutubxonasi


У ч и н ч и ф а н
269
рализ [хилтни] куритиши, латифини тарцатиши сабабли, [шишни] цат- 
тиц цотишга олиб келади.
Сициррусни
даволашда икки давр булиши керак: биринчи давр 
цуритиш хусусиятн куп булмаган дори билан даволаб тарцатиш дав- 
ри; чунки ^ар бир тарцатувчи дори, купинча, цуритувчи булади, >;ул- 
ловчи эса кам тарцатади. Бундай дорининг иссицлиги иккинчидан 
учинчи д ар аж агач а, цуритиши эса биринчи д а р а ж а д а булиши керак. 
Иккинчи давр юмшатиш давридир. Бу икки давр бнр-бирининг кети- 
дан келиб бир-бирига ёрдамчи булади.
Таркатувчп дори ишлатаётган вацтда касал аъзони оч цуйиш, озпц- 
ни унинг царшисидаги аъзога тортиш керак. Бунга эса рупарадаги 
аъзони харакатлантириш, бадантарбия цилдириш ва уни оч колдириш 
билан эришилади. Юмшатиш даврида эса, у аъзони ишкалаш ва шунга 
ухшаш >:аракат килдириб ^амда зифт суриб овцатни унга йуналтириш 
орцали уни туйдириш керак.
Аъзонинг роваклиги ва зичлиги, [шишнинг] куп ёки оз цаттицли- 
гига цараб тарцатувчи ва юмшатувчи дориларнинг кучли ёки кучсизла- 
рига э^тиёж ^ам турлича булади. Таркиб цилинадиган дорида ш у и кка- 
ла хусусият булиши керак. ^ам м ом га куп туширмаслик лозим, чунки 
хаммом латиф [хилтни] тарцатиб, цуккини туплаб куйиб, юмшатишга 
эриша олмайди.
Бир кадар тарцатиш хусусияти булган юмшатувчи нарсалар, ма- 
салан, ёрлардан товуц, роз, бузоц ва ^укиз ёри, айникса, 
t o f
эчкиси ёри- 
дир. Шу [хайвонларнинг] илиги, така .ва эшакларнинг éFH хам бундай 
шишлар учун яхшидир. Агар тарцатувчн дори тайёрланмоцчи булинса, 
йиртцич хайвонлардан шер, бури, цоплон, айиц ёри ва шуларга ухшаш 
тулки вя ёлдор буриларнинг ёгларп хамда йнрткнч кушларнинг ёглари- 
га каврак елимн, муцл, гальбан елимн, 
майъа
елими ва мастаки аралаш- 
тириш керак-Ю мшатувчи дори тайёрланмоцчи булинса, у ёрларни тан>;о 
ишлатнш керак. Мазкур ёрларнинг энг яхшиси шер ва айиц ёгларидир.
Сарнц йунричка ва зирир урурининг ширасида II тарцатиш ва юм- 318 
шатиш хусусияти бор. Мазкур ёглар ва уларга ухшаш юмшатувчилар- 
га хеч бир туз кушилмасин, чунки туз цуритиб цотирувчидир. Балки 
улар цуёш мумни юмшатиб эритганига ухшаш таъсир курсатишлари 
ва цуритиш дараж асига етиб бормасликлари керак. Сикилия муцли1, 
эски зайтун ёри. хина ёри, гулсапсар ёри, гальбан елими, ладан, 
майъа
елими ва з^ул зуфолар ^ам тарцатувчилардан булиб, юмшатиш хусу- 
сиятига хам эгадирлар. Буларнинг энг яхшиси у цадар эски ва цурук 
булмай, рутубати купроридир. Мастаки ^ам мазкур дориларга яцин 
туради. Хина ёри, гулсапсар ёри, Буст
2
анжири ва канакунжут ёрида 
етарли д а р а ж а д а хам тарцатиш, ^ам юмшатиш хусусияти бор.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   263   264   265   266   267   268   269   270   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish