Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


Ун туцкизинчи фасл. Даволаш



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet275/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   271   272   273   274   275   276   277   278   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Ун туцкизинчи фасл. Даволаш
Риштадан у тарцалган ш ахарларда ва уни турдирадиган овцат 
[истеъмол цилинганда] унинг сабабига зид [тадбир] цуллаш билан сац- 
ланилади. Бунга [риштанинг] чиццан жойига цараб, 
бослиц
ёки 
софин
томирларидан ёмон цонни чицариб бушатиш, ^алиланинг з^ар иккиту- 
риии, девпечак цайнатмасини ва, айницса, 
ъуцоё
з^аб дорисини ичириб 
конни тозалаш, сано ва шоз^тарадан тайёрланган 
атрифул
истеъмол 
килиш, рутубатлантирувчи овцатлар, з^аммом ва бошца з^улловчи маъ- 
лум тадбир орцали баданни рутубатлантириш билан эришилади.
Ришта бошлаб куринганида, аввало, баданни тозалаб уша [ришта- 
ли] аъзони совутиб з^улловчи дорилар3, масалан, сандал ерочининг икки 
тури
4
ва фокур цушилган машз^ур совуцлик шираларни ишлатиш тур- 
ридир. Уша жойга зулук солиб з^ам [риштани] юзага чицарилади.
Сабр, сандал ёрочи, кофур ёки 
м урр,
испарул ва янги согилган сут- 
дан тайёрланган суюц суртма яхши [доридир]. Агар [ришта] цайтмак
www.ziyouz.com kutubxonasi


У ч и н ч и ф а н
277
сувлик цаварчицца айлана бошласа, купинча касал уч кунгача кетма- 
кет з^ар куни бир 
дирхамдан
сабр ичса, уни тухтатади, цантарадн 
ва зарарини енгиллаштиради. 
ё к и
сабрдан биринчи куни ярим 
ди р­
хам,
иккинчи куни бир 
дирхам
ва учинчи куни бир ярим 
дирхам
ичи- 
рилади; ришта устига сабр ёки з$л сабрнинг ёпишцоц рутубатнни сур- 
тилади. [Ришта] чица бошлаётганида з^ам шундай цилинади. Бу тадбир- 
лар таъсир цилмай, ришта ривожланса, уни [бир учидан] борлаб оз-оз- 
дан ураб [тортиб] оладиган нарса тайёрланади ва то охиригача узмай 
ураб [ташцарига] чицарилЪди1. Яхшиси цалай [парчаси]га ураб [тор- 
тишдир]. Риштани тортишда уша цалай орирлиги билан чекланила- 
ди; шунда у узилмай секин тортилади. [Ришта] пайдо булган аъзога 
иссиц сув ва совутувчи шираларни цуйиб, доимо уни сийраклантирнб ва 
ровак цилиш орцали риштанинг тортилиб чицишинп осонлантпришга 
зсаракат цилинади. Унинг тортилиб чициши осон булиши учун латиф 
хароратли юмшатувчи ёгларни ва шуларга ухшашларни 
совутилган 
з^олда ишлатилади. Бу тадбир билан унинг [бадандан ташцарига] чи- 
киши, баъзан осонлашмайди, шунда шаббуй ёри, ок гулсапсар ёри 
ва бон дарахти ёгини ишлатишга хамда ришта устига зифт маржами 
куйишга э.\тиёж тушади- Ёрганда [риштанинг] бутунлай чициши тах- 
мин цилипса ва бунга бирор монелик булмаса, уни ёриб чицарилади.
Мазкур йусинда тортиб чицариш осон булмай, ёриш з^ам мумкин 
булмаса, уни сариёг билан чиритиб жийдир, ёр риштани бутунлай жий- 
дириб чицаради. Уткир дорилар ишлатишдан сацлан, чунки бу уйиб 
еювчи ярага олиб боради.
Ришта [касаллигининг] охирги пайтларида оз-оз туз билан доимо 
ишцалиб турилса ёки орца [дум] томонидан ишцалаб, [учи] чициб тур- 
ган жойидан аста-секин тортилса, у бутунлай чицади. Айникса орца 
[дум] томонинннг узокроц жойидан ёриб, шу ерга мил чупи киргизиб 
[140], уни ництаб турилса ва силашни давом эттириб туз билан [ишца- 
ланса] ришта оз^иста-охиста оз-оздан чицади; шу тадбир давом эттирил- 
са, у баъзан, бутунлай ташцарига чицади. Агар ришта узилиб, учи бер- 
киниб цолса, уни цайтадан ушлаб олиш учун ёришдан бошца чора йуц. 
Сунг уни [яна] аста-секин тортиб чицарилади ва унинг урнини жаро- 
хатларга ишлатиладиган дорилар билан даволанади.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   271   272   273   274   275   276   277   278   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish