д а м
касалларнинг юзлари сал^ийди ва куз ^ово^лари [13] огирлашади.
Д а в о л а ш: бунда меъда бузилишга йуливдан кишининг табиати
[ичи]
ёки юришмай цолувчи.ёки юришиб турувчи булишдан холи бул-
маиди- Агар табиати юришмай колган булса, уни юриштириш керак:
з -
;зо
www.ziyouz.com kutubxonasi
34
Т и б к, о н у н л а р и. Т р р т и н ч и к и т о б
меъдада бир оз ов^ат ва чицинди долган булса, [аввал1] цустириб, кейин
ични юргизилади. Сунгра [касалнинг] цай ерида орирлик сезаётганлиги-
га караб [чициндиларни] суриб чи^ариш ёки [меъдадан] пастга туши-
риш, ёки хазм цилдириб юбориш учун ^уцналар ва кутариладиган дори-
лар билан бушатиш яхшими ёки юь;оридан ичириладиган нарсалар би-
лан бушатиш яхшироцми, ани^ланади. Бундай тадбирлардан ^айси бп-
риин куллаш турри эканлигига кекирик ^олати далолат ^илади. Баъ-
зан агар ов^ат ю^орида туриб к;олиб к;устнриш кийинлашса, иситмага
ахамият бермай, [ов^атни] хазм цилдирнб, куйига тушириб юбориш учун
ф а л о ф и л и й
1 ёки ундан кучснзро^ дорини истеъмол ^илдириш керак
булади. Куйиладиган дорилар з^амда хазм бобида маълум булган ^азм-
ни тезлаштирувчи суртма дорилар ва ични юргизиш бобида маълум
булган ични юргизувчи дорилар цулланиладн.
[Чицинди меъдадан] ^уйига тушгач, узича чнкнб кетади ёки кутари
ладиган дори билан чи^ишига ёрдам берилади. Меъда бузилишининг
йу^олганлигига шуб^а цолмагунича касални оч цуйилади, кейин унга
еигил, хазми тез, яхши каймусли ов^ат берилади. Уйкуга ва очликка
мурожаат ^илиш тулшушкдап булган енгил [иситма] учун кшроя кила-
дпган тадбирлардандир.
Агар ич юрпшиб турса, чицаётган нарсанинг уша бузилган иарса-
ми-йуцми эканлигпнн текшириб кур. Агар бу бузилган нарса булса, учи
таадоман бушалгунига ^адар тухтатилмасин. [Сунгра]иситманииг паса--
йиш даврини кут, пасайгач, бемории ^аммомга тушир ва овцатлантнр!
Лекин беморнинг ^увватига хаддан ташцари [куп]зарар етган булса,
уни хаммомга киргизмай ов^атлантир ва меъдасини утган тадбирларинг
ва баъзилари ич кетиш бобида сенга курсатилган дорилар билан кучай-
тир. Булардан бири эрман цуввати утказилган зайтун ёрига ёки Рум
сунбули ёгига жун [парчаси]ни ботириб, сунгра сик;иб, ёрнинг куп цисми
кетказилгандан кейин, уни меъда устига цуйишдир.
Агар ич юришиши давом этиб, бузилган нарса жинсидан бошца
бир нарса чицаётган булса, янги бе^и ёрини ва мастаки ёгини ю^ори-
даги тартибда ишлатасан. Рум сунбули ёрида з^ам [табиатни ма^кам-
лашга] царшилик ^илувчи хусусияг йук;.
Го^о биз, айницса, касалларнинг цорнига [латтани] борлаш мумкин
булмаган ^олларда, [мазкур ёгларни] мумли ёглар шаклида ишлатдик.
Б а ъ за н эса бундан кура кучлироц ^ую^ суртмаларни, [яъни] к;усиш
билан буладиган ич кетиш [хайза] бобида ай$илган цуюц суртмаларни
ишлатишимиз лозим булди.
К асалга,— агар у узини тетик ^исцилса, меваларнинг сувини ичи-
расан, озицлиги енгил, ^азми осой ов^атларни, масалан, хуроз мояги ва
тошло^ балирини ейишга буюрасан. Бу ов^атлардан олдин буришти-
www.ziyouz.com kutubxonasi
Do'stlaringiz bilan baham: |