Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet22/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Б и р и н ч и ф а н
35
рувчи мевалар, уларнинг сувлари ва ^айнатиб цуюлтирилган ширалари 
берилади. Агар [касалнинг] ишта^аси буш лса, уми [илгари] билиб утган 
нарсаларипг билан, айницса, 
с а ф а р ж а л и й л а р
1 билан цузгатасан. Бу- 
ларни ишлатиб булгач >^азм ^илдирадиган, меъдани кучайтирадпган, 
ти^илмаларни очадиган кучли 
ж ув о р и ш н
беришнинг зарари йуц. Буни 
иситма ва унинг белгилари кетгамдан кейин берилади.
Бупдай [иситмада] токи у пасаймагунча томирдан цон олиимайди, 
пасайгандаи кейиигииа олинади. [Касалга] арпа суви ичириш, цовок ва 
бир оз бодом цушилган гура сую^ оши бериш, унинг ётадиган жойини 
сал^ин ^илиш ва унга сову^ нарсани ^идлатиш керак. Уларга берилади- 
ган кофур кулчаларига ровоч илдизи цушилмасин, *чунки у беморнинг 
тилини цорайтирнб сени чалгитади ва сен уни 
б а р с о м
ва уткир ка- 
салликларда булгани каби тил томирларидаги ^ароратдан к;орайган, 
деб гумон килнб коласан2.
йигирм а туртинчи фасл. Шншдан буладиган бир кунлик иситма 
219
Ички ши;::: 
: .'л- 
гп:б келадиган иситмалар чиришдан булади- 
ган и с н т м а л а ; ' С а ъ з а н уларга ингичка огриц касаллиги цушилади.
Бу пси г'.',: 
Су.-' у .

11
к иситмалар жумласига кирмайди. Аммо ташци 
чикикларга к*, л ганда, масалан, безсимон аъзоларда ва говак этларда3 
воке буладиг..:: 
;:лкон ва чи^и^ларга, айни^са, катта шишларга, м аса­
лан, жигар чикнаднеидан човда, юрак чициндисидан цултивда, мия чи- 
ципдисидап цулик тагпда во^е булган шишларга [бир кунлик] иситма­
лар эргашади. Булардан юракка етиб бориб, уни ^изитаётган нарса ис- 
си^лик булиб, у С-ки ёлгиз узи, ёки чириш билан биргадир. Агар у ёл- 
гиз иссицлик булса. бу иситма бир кунлик иситмалар хилидан, агар 
у чириш билан бирга булса, шишлар иситмаларининг хилидан булади. 
Таш^и сабаблар, масалан, модда уларга бора туриб йулда говак эт­
ларда ^амалиб коладиган яралар,цутир, огри^лар, зарба ейиш ва йици- 
лиш натижасида пайдо булган шишларга эргашиб келувчи иситмалар- 
нинг аксари бир кунлик иситма турларидан ^исобланади. Илгари булиб 
утган сабаблардан пайдо булган шишлар туфайли цузгалувчи иситма- 
ларнинг аксари [14] чиришдан буладиган иситмадир.
Ш ишларга эргашувчи иситмаларнинг купчилиги, агар иситма эрга- 
шувчи булиб, шишлар асосий булса, бир кунлик ^исобланади ва [яна] 
уларнинг купчилигида иситма асосий булиб, шиш унга эргашувчи бул­
са, бу иситмани чиришдан булган дейилади. Гоз^о иш аксинча булади- 
Бу^рот бу иситмаларни хо^ бир кунлик булсин, хо^ булмасин 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish