Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


синухус бошланншида бир кунлик  иситмага жуда ухшаб кетади, лекин унинг ^ароратининг куйдириши  ва азияти кам булади.  [Синухус]



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet77/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

синухус
бошланншида бир кунлик 
иситмага жуда ухшаб кетади, лекин унинг ^ароратининг куйдириши 
ва азияти кам булади. 
[Синухус]
купроц юрак яцинига таъсир кур- 
сатади ва ундан алангаланиш ва нафас цисиши келиб чикади. [Кон] 
чиришидан буладиган иситма [бутун баданда] бир текис ёки аксари 
текисга ухшашдир.
Б у иситманинг [бошца хил иситмага] кучиш белгиларига келсак, 
булар уша кучилган хар хил [иситманинг] белгилари [яъни] томоц 
o f

Phfh, ^алцум ва бодомсимон безлардаги шишлардир; сен уларни би- 
либ утдинг. Чечак белгиларини эса келгусида биласан [41]. 
Сарсом
белгилари бош oppuFH, ацл цоришуви за бошцалар булиши сенга маълум.
Иситманинг узоцца чузилиш белгиларига келганда, улар масалан, 
билиб утилган [модда] етилиш белгисининг кечикиши, юзнинг орицла-
www.ziyouz.com kutubxonasi


88
Т и б ц о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т о б
ши хамда зурайиш, тухтаб туриш ва пасайишлардаги муддат эътибо- 
ри билан нситманинг узгариб туриши, .^атто [го^о] йуцолиб кетгандек 
булишиднр Бу [хол} баданнинг
1
хом хилт билан тулганлигига далолат 
цнлади.
Бухрон муддатига келсак, бунга [модда] етилганлигининг белги- 
ларн далолат цилади: [етилиш] учинчи ва туртинчи кундан кейинга 
цолса, еттинчн куни >;ам бухрон булмайди. Бу иситманинг бухрони, ку- 
пиича, туртинчи куни юз беради.
К о н д а н б у л а д и г а н и с и т м а н и д а в о л а ш . К,он-Зан була- 
днган иситмани даволашдан мацсад касал ^ушдан кетишига яюшлаш- 
гунига кадар куп цонни бушатиш; кон жав^аринн агар у жуда суюц, 
сувли ёки сафроли булса, цуюлтириш, уни совутиш, тозалаш, агар 
цон хом хилт тугдирувчи нарсаларни 
еган кишиларникидек- 
куюц 
булса, уни суюлтириш, шунингдек, иситмани келтириб чицараётган 
моддани етплтириш ва тарцатишдир.
Бушатишга келсак, бунда [иситма] цай вацтда юз берса хам бу^> 
ронни ва етилишни кутиб утирмай цул томиридан цон олишдан [ях- 
широц] тадбир йуц. Бирок; агар меъда бузилган булса, бузнлган нар- 
сани цуйига тушнриб бушаттир. Шундан кейин ^ам иситма давом эта 
берса, томирдан цон ол. Томирдан цон олиш бехушликка яцинлаш- 
гунча ёкн, агар бадан кучли булса, бе^ушлик воце булгунча давом 
эттирилади. Чунки ^ушдан кетиш хам кучли мизожни совутади.
Билгинкн, томирдан цон олиш ва совуц сув ичириш, купинча, 
бошца тадбир цуллашга э^тиёж цолдирмайди. Агар шошилишга ун- 
дайдиган бирор сабаб булмаса, цонни булиб-булиб олиш яхшироц, 
чунки, купинча, [касални] бехушликка етказмай цон олиш хам етарли 
булиб цолади. Купинча, етарли цон олинган вацтда унинг кетидан ич- 
дан сафро утиш ва терлаш юз беради, шунда тер кетма-кет чициб тур- 
син учун уни доимо артиб туриш лозим; [касал] баъзан шу [терлаш] 
билан согаяди- Юз берган кучсизлик ва бе^ушликни енгил овцат еди- 
риш ва [касалга] ором бериш тузатади.
Ични маълум нарсалар, масалан, хар икки хил анорнпнг, яъни 
ширин ва нордон-чучук анорларнинг сувидан тортиб, то шира, 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish