Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet240/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   236   237   238   239   240   241   242   243   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

дирхам,
мирта ёгидан беш 
у щ я
олиб [ишлатилади]. 
Калай чиркинн газагут шпраспга, гул ёп
-1
ва мумга цушиб ясалади- 
ган мархам ундаи кура с лгплро^.
Олтннчн фасл. Тарицсимон учу^2
Учук бир ёки к;.'л м,и:малардан иборат булиб чикади, бир оз шии> 
пайдо цнлади ва тез [кучиб] юради, баъзан ярага айлаиади ва баъзан 
таркалнб, ¿¡у кол и б кетади. Буларнинг ^ар биринииг сабабиии билдннг.
Учу^нинг ранги саргиш, узи алангали, юмалоц булиб, сугалга ух- 
шаб туради; купинча илдил; ёпик; булади, лекин бунинг 
ацрухурудун 
номли хилининг илдизн ингичка булиб, осилиб турганга ухшайдн.
>^ар бир учуцда чу.моли гншлагандек [бир огри^] сезилади. Уму- 
мап, чуцур урнашмай тери устида югуриб юрувчи хар бир шиш учу^- 
дир, лекин бунинг баъзиси билии утилгандек, тари^симон, баъзнси 
[этни] еювчи булади.
Учуцлар ярага айланиб чиригаида, уларни «чириган» исми билан 
аталади.
Еттинчи фасл. Учу^ни даволаш
Учу^ ва шунга ухшаганларнпиг бошланишида хилтии керагича бу 
шатплмай, ярани тузатадиган дорн куллапилса, у аввалги жойнинг я^и- 
иидан ёки уша жойнинг узидан ь^айтадан чицади ва бирин-кетин терн­
ии ейди3. Учу^ ва шунга ухшаш яраларнинг моддасини бушатишда 
са%- 
муниё
билан цушилган пишло^ суви фондалидир.
Учуцни даволаш усулига келганда, унинг еювчан хилида сарамас- 
га 
ишлатиладиган ^улловчи нарсалардан четлатилади, чунки хуллаш 
тадбири яраларга мос 
келмайди. [Учукнннг] бошланишидан коху, пилу- 
фар, гулхамишаба^ор, ^урбаца ути ва семпзут каби нарсалар ишлатил- 
майди, балки зарур булса итузум, айникса, упинг янчилган муруги каби
www.ziyouz.com kutubxonasi


У чи н ч и ф а н
237
дорн ишлатилади, чунки унинг цуругида цуритиш хусусияти бор. Яна 
баргпзуб, маймунжон, ундан кейин ясмиц, арпа толцони, анор 
nÿcTH 
ва 
ток новдалари кабилар ишлатилади. Агар [учуциинг] уйилиши ёки яра- 
га аиланишидан цурцилса, уша совутувчи дориларга бир оз асал ва 
асалга ухшаш нарса цушиб ёки кундур слими кукунпнп сирка билан 
цушиб ишлатилади. Токнииг ^Ул новдасини ёццанда оцадиган сув яхши 
фонда цилади. Яна эчки тезагини ёки цорамол тезагини хам сирка бн- 
лан цушиб ишлатилади.
[Учуциинг] ярага айлаиаётгани ёки уйилаётгани курипса, апзират- 
гуштхурдан тайёрланадигаи кулчаларни буриштирувчи шароб ёки сув 
ку’шилгап сирка билан ишлат; 
ёки ёввойи бодринг ширасини туз ва 
такапииг ути билам, газагутни табиий сода ва мурч билан цушиб ёки 
табиий содани Угил бола сийдиги билан rçÿinn
6
ишлат.
Жолинус [КУШ1 пати ёки ундан бошца уткир учли булиб, учуцни 
юлкиши мумкин буладиган найчани олпб, кейин уни уткир учи билан 
учуц атрофига чуцуррок ботириб илдизпдан цупориб олишпи тугри 
тадбир дсб хисобланди. Болаларга учуц тошгапда уларни хаммомга 
киргизиб, хаммом хавосини уларга тегизилади, кейин тезда хаммомдан 
чпкарилади ва учукларига гул суви билан rçÿiun
6
гул ёги суртнладн.
Саккизинчи фасл. Тарицсимон учуцни даволаш
Тариксимон учукни даволаш [оддий] учуции даволашга ухшайди. 
Лекин бунга ишлатиладиган сурги таркибида сафрони сурадигаи модда 
билан бирга турбуд каби дорининг цуввати булиши яхшироц; агар дев- 
печак цуввати б;улса яна ^ам яхши, чунки бундай [учуцда] сафрога, ал- 
батта, савдо ёки балгам аралашган булади. Кейин мози, юлрун бужури, 
сандал, анор nÿcTH ва арман лойини олиб, сиркага аралаштирилади ва 
уни ачиштиришга цуймайдиган мицдорда гул суви цУшилади, кейин пат 
билан учуцца суртилади. Янги согилган сут хам бу касалликни даво- 
лашда жуда мосдир. [Учуц] бошлангич пайтидан утганда тузлангаи ба- 
ликпинг бошини куйдириб, тахир шароб билан к$шиб суртиш керак. 
Етарли даражада цуритишга э^тиёж тугилса, юкоридагидан 
K ÿ p a
куч- 
лироц тадбир — 
TO F 
цора райхонининг баргини янчиб ва унга orç зок rçÿ- 
шиб ишлатишдир. Бундан х;ам кучлироги: заигор ва куйдирилгансариц 
олтннгугуртни олиб, бу таркибдан шароб билан ёки ток новдасининг 
куйиш олдида чикадиган суви билан цушиб чапиладиган дори ясалади.
[118] Туццизинчи фасл. О т а ш а к , н о р и ф о р с и й ва бошкалар
Бу икки исм купинча уйиб еювчи, цавартирувчн, куйдириб ачиш- 
тнрувчи, куйдириш ва доглашлар сингари ковжиратувчи булган хар 
бир тошмага ишлатила бсради.
www.ziyouz.com kutubxonasi


238

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   236   237   238   239   240   241   242   243   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish