У ч и н ч и ф а н
24»
ликлар, шунингдек, гамгинлик ва хафаликлардан иборат цонни бузув-
чи нафсоний офатлар туфайли воце булади.
Чицицларнинг
турумисус
деб аталадиган бир тури булиб, у теши-
либ оцади, сунг тагидан тоза этга ухшаш нарса чицади, бироц кейин
ундан яна бошцатдан йиринг чицади. Чицицларнинг яна
биррх
деб
аталадиган тури бор; у юмалоц ва кизил булиб, ярага ухшайди, бун-
га учраган киши купинча иситма чицаради. У купинча бошда, баъ-
зан эса бошца жойларда з^ам пайдо булади.
йигирма биринчи фасл. Шишнинг чициода айланнш белгилари
[Шиш] куп луцилласа, цаттиклиги ва з^арорати ортса, унинг чициц-
ца айланаётганини гумон кила бер.
йигирма иккинчи фасл. [Модда] етилганлигининг далили ва белгилари
[Шиш] бир оз юмшаб огрик босилса, уни етилаяпти дея бер.
Йигирма учинчи фасл. йиринг з^ацида ^укмлар
Яхши [сифатли] йиринг оц, ёмон з^идсиз ва текис булади2, унга,—
гарчи бегона з^арорат биргалашиб булса з^ам,— тугма з^арорат таъсир
курсатган булади. Йирингнинг текислигидан з^азм цилувчи цувват мод-
данинг буйсунувчи ва буйсунмовчи [цисмларига] хар хил эмас, || бир 309
хилда таъсир курсатганлиги маълум булади. Яхши йиринг ёмон з^идли
булмаслиги керак, чунки шундагина у сасиб чиришдан узоц булади.
Яна яхши йиринг оц рангли булиши шарт дейдилар, чунки асл аъзо-
ларнинг ранглари оцдир, табиат моддадан кучли булмаса, унинг ран-
гини асл аъзолар рангига ухшата олмайди.
Ёмон йиринг сассиц з^идли булиб етилишнинг зидли булган сасиб
бузилишга ва бегона з^ароратнинг галаба цилганига далолат цилади.
Булаклари турли, ранг ва цуюц-суюцликлари хилма-хил булган йиринг
чицса, бу з^ам яхши йирингга зид жинсдан з^исобланади. Баданда пай
до буладиган з^ар бир йирингда сасиганлик ёки етилганлик, ёки совуц-
лик, ёки бирор бошца узгариш [сезилиши] зарур.
йигирма туртинчи фасл. Ички чицицларнинг белгилари
Ички аъзоларда иссиц шиш пайдо булса, эт увушиш ва тартиб-
сиз иситмалар юз беради ва огриц зураяди; дастлабки пайтларда эт
увушиш муддатлари узоцроц давом этиб, кейин камайиб борса ва шиш
нинг огирлиги ортса, билгинки, шиш чициада айланиб йиринг йигаёт-
ган булади. Бу шишнинг огрнклари бошланишда цаттицроц булиб,
[шиш] авжига чиццан сари камайиб боради, чунки [этнинг] ёрилиши
www.ziyouz.com kutubxonasi
250
Т и б ц о н у н л а р и. Т д р т и н ч и к и т об
[шиш] бошланишида булади. [Шиш] энди ^осил булаётгандаги ёрилиш
ва узлуксизликнинг бузилиши жуда огритади. Модда йирингга айлан-
ганда цаттиц иситма ва аланга TÿxTa
6
, юрак иштирокида воце була-
ётган иситма босилади.
Билгинки, томир уришининг цаттицлиги [ички чицицца] жуда кат-
та шо^иддир. Ички аъзоларда чициц ва йирингли шиш белгилари
Kÿ-
ринса, лекин томир уриши цаттиц булмаса, ичда чициц содир булган-
лигига цатъий ^укм цилма, чунки бундай ^олларда чициц купинча ич
ки аъзоларда булмай, балки уларни ÿpa
6
турган пардада булади.
Сен чициц чиккан томонни шу томонда осилиб
турган огирлик ва
оррицдан
билиб
оласан.
Йигирма бешинчи фасл. Ички чицицнинг пишганлик белгилари
Ички чицицнинг аломатлари
юз
бериб, иситма,
эт
увушиш
ва
of
-
рикдан иборат холатлар босилса, аммо огирлик давом этса, билгинки,
йиринг аниц урнашиб етилгаи булади.
[125] Йигирма олтинчи фасл. Ички чицикнинг тешилиб оцишга
яцинлашганлик белгилари
Орриц кайталаса ва санчиб ачитса, огирлик зУрайса, иситмалар
бир-бирига уланиб кетса, тешилиб оциш яцинлашган булади. Тусатдан
титраш пайдо булиб, огирлик ва
O Fpnrç
TÿxTaca,
айницса, чицицдан
бушалаётган йирингнинг утиб турган жойини ачитаётгани билинса, чи-
циц тешилиб окаётган булади. Бунда [кишининг] цуввати, албатта,
бушашиб, заифлашади.
Ички чикик дафъатан тешилиб, ундан
K ÿ n
модда orçca, баъзан, ха-
фацон
1
ва ёмон бехушлик пайдо булади; баъзан эса цувват тарцалиши
сабабли [касал] улади. Баъзан кусиш ва ич кетиш пайдо булади. Чи-
циц кукракда булса, дафъатан куп йиринг[туфлаб] ташланади. Баъзан
тешилиб оцишдан кукракка бнр нула куп модда борса, бугилиш юз бе-
ради2.
Йигирма еттинчи фасл. Ташки чикикларни даволаш
Турли бушатишлар ва шишларнинг бошланиш пантида цуллани-
ладиган тадбирлар биз айтиб утгандек, билимсиз табибларнннг хатоси
сабабли модданинг шариф аъзога йуналиш хавфи булмаганда— иссиц
чицик билан чицик булмаган иссиц шишлар учун умумийдир. [Чициц-
нинг узига] хос тадбир — унда йигилувчи моддани тарцатиш булиб,бу
икки йул билан булади. Бири касаллик одатдагидан ташцари булма-
ганда ишлатиладиган TÿFpn тадбир булиб, у моддани йирингга айланти-
www.ziyouz.com kutubxonasi
Do'stlaringiz bilan baham: |