Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги узбекистон республикаси фанлар акаде


Офиоглоссдошлар (илонтнлдошлар) (Ophioglossaceae)



Download 4,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/93
Sana25.02.2022
Hajmi4,93 Mb.
#304750
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   93
Bog'liq
Yuksak o'simliklar sistematikasi

Офиоглоссдошлар (илонтнлдошлар) (Ophioglossaceae) 
ва 
айрим кадимги содда (примитив) гуру^ларида серэт, 
йугон илдизлар учрайди. Дарахтсимон кирккулокларда
www.ziyouz.com kutubxonasi


типик илдизлардан ташк^ари поясининг асосида *аво ил- 
дизлари \ам тараккий этган булади.
Салвиниялар (Salvinia) туркумининг айрим вакилла­
рида илдизлар бутунлай редукцияланиб кетган. Поялари 
моноподиал типда шохланган, айрим вакилларида дихо­
томик шохланишни \ам кузатиш мумкин. Поясининг ту- 
зилишидаги характерли белгилардан бири унинг \ар хил 
туклар, тангачалар билан к;опланганлигидир. Кирк^улок;- 
ларнинг поясидаги утказувчи системаси сифоностел шак- 
лда тузилган. Бирок; энг к;адимги к^рккулокларда ва \озир- 
ги кирккулоклардан, масалан: схизейдошлар (Schizoaceae) 
нинг утказувчи системасининг примитив шаклдаги п ро­
тостел холда булиши, уларнинг риниофитлар билан ф и ­
логенетик боглик?шгидан дарак беради.
Уларга хос белгилардан яна бири баргаарининг (ваяла- 
рининг) йирик булиши ва уларда усиш нукгасининг пояда- 
гидек учки кисмида жойлашганлигидир. Бу жи^атлардан улар 
плаунтоифалардан ва кдокбутмтоифалардан фарк, к?шади. 
Кирккулоклар шакли ва ички тузилиши жи^атидан хдм хил- 
ма-хил булади. Кирккулок?
1
арнинг купчилигида барг иккита 
функцияни, яъни айримларида фотосинтез ва спора хосил 
кдлиш вазифасини бажарса, бошк;аларида спора хосил кдлув- 
чи барглари хлорофиллни йук;отиб, фацат жинссиз купайиш 
вазифасини утайди (масалан, салвинияларда)
Кирккулокдар баргининг анатомик тузилиши жирата- 
дан гулли усимликлар баргининг анатомик тузилишига оз- 
рок, ухшаб кетади. Кундалангига кесилган баргнинг устки 
ва остки томони эпидермис билан к;опланган. Лабчалари 
купинча баргнинг остки к,исмида жойлашади.
Кдрккулок^оифаларда хам плаунтоифалар ва кдркфупш- 
тоифалардагидек спорафит бутин гаметофит буганга нисба- 
тан устун туради. Эволюцион тараккиёти давомида крркку- 
локдарнинг спорангийлари баргнинг четки кртсмидан пастки 
к^смга угиб жойлашган. Спорангийларнинг баргнинг пастки 
крсмига урнашиши уларни ташк?! мухитнинг нокупай таъси- 
ридан хдмояланиши учун кулайлик тупшрса, иккинчидан 
баргнинг юза к^смида фотосинтез жараённинг нормал бори- 
ши учун имконят яратади. Баргда туп-туп булиб жойлашган 
спорангийларга сорус (грекча Soros — тутам, туда) дейилади. 
Спорангийлар хосил булиши жи\атдан икки хил: энг кадимги
www.ziyouz.com kutubxonasi


кирккулок^гарда улар баргнинг эпидермисидаги бир нечта хужай- 
ралардан хосил булган. Шунинг учун улар йирик ва ташки то- 
монидан бир неча кават хужайралар билан когшанган. Эволю­
ция жихатдан анча ёш булган вакилларида эса спорангийлар 
баргнинг битта хужайрасвдан ^осил булган. Улар нисбатан ки- 
чик ва бир кдват пуст билан крпланган.
Споралар кулай шароитда усиб, ундан гаметофит тарак- 
Кий этади. Тент спорали кирккулокларнинг гаметофити ипси- 
мон, лентасимон, чувалчангсимон, юраксимон ва б. булади.
Буларга хос белгилардан яна бири антеридийнинг ар- 
хегонийга нисбатан олдинрок тараккий этишидир. Бунга 
протоандрия (грекча Protos - биринча ва andreios - эр- 
какли к) дейилади. Протоандриянинг биологик мо^ияти 
ш ундаки, турли муддатларда етилган архегонийда чет- 
дан уруБланиши учун имконият турилади.
КдокКУЛокпарда х,ам сперматозоид киркбутимларникидек 
куп хивчинли булиб, урурланиши намлик ёрдамида боради.
Гаметофитдаги тухум хужайралардан бир нечтаси уругла- 
ниши мумкин, лекин улардан фак;ат битгасининг зиготасигина 
тараккий этади ва усимта (гаметофитни) ^осил кдлади. Усим- 
тада муртак жойлашади, ундан эса спорофит ривожланади.
Кдоккулокгонфа усимликлар классификацияси.
Мазкур классификация «Жизнь растений» (1974-1982) 
номли асар асосида тузилди.
К.ирккулоктоифа булим куйидаги 7 та синфга (аж- 
додга) булинади:

Download 4,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish