Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги узбекистон республикаси фанлар акаде



Download 4,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/93
Sana25.02.2022
Hajmi4,93 Mb.
#304750
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   93
Bog'liq
Yuksak o'simliklar sistematikasi

4—микроспоралар.
www.ziyouz.com kutubxonasi


IV
б
9
л и м
ПСИЛОТГОИФА (PSILOTOPHYTA) УСИМЛИКЛАР
Мазкур булимга 
12 
тага як;ин тур киради. Улар булим- 
нинг номи билан аталувчи битта си н ф , битта к;абила, 
битта оила ва 

та туркум 
псилот (Psilotum ) 
*ам да 
тмесиптерисдан (Tmesipteris) 
иборат.
Псилот туркумига 2 та тур киради. Улар тропик ва суб­
тропик ик?
1
имга эга булган эдаудларда - Жанубий И спа­
ния, Жанубий Корея, Жанубий Япония, Гавая ороллари- 
да, Жанубий Америкада, Бермуд оролларида ва янги Зе- 
ландиягача тарк;алиб борган. Тмесиптерис туркумнинг 
вакиллари (10 та) эса Австралия, Тасмания, Янги Зелан- 
диядан Филиппин орол гаригача таркалган, к^сман 
\ и н -
дистонда \ам учрайди. Улар эпифит *олда баъзан тош ёрик,- 
ларида *амда чириндига бой тупрыдтарда усади.
Булимнинг вакиллари жуда содда тузилишга эга булган 
юксак усимликларнинг энг кадимги турларидандир. Улар 
деярли амалий а^амитга эга эмас. Фак;ат 
оддий псилот 
тури 
Японияда манзарали усимлик сифатида устирилади. Бирок; 
улар усимликларнинг эволюцион тараккиётини урганишда 
илмий а\ам иятга эга. Псилотсимонлар турларида *ам 
^ак^к^й илдиз булмайди. Уларнинг ер ости органи илдиз 
пояга ухшаш дихотомик шохланган ризомоидлардан ибо­
рат. Улар жуда куп ризоидлар билан к;опланган. Бу жщатдан 
улар ринияфитларга ухшаш. Псилотсимонларнинг ризомо- 
идларидан дихотомик шохланган ер уста органлари усади.
Псилотларнинг пояси 10-100 см, тмесиптерисларда эса 
5-25 см, (баъзан 40 см) гача узунликда булади. Айримла- 
рида поя тикка усади ёки пастга к;араб осилган эпифит 
пояли булади. Булим вакиллари купинча дарахгсимон к^р- 
ккулокдарнинг поясида эпифит \олда учрайди.
Псилотларнинг барглари кичик тангачалар шаклида 
учрайди. Ассимиляция вазифасини пояси бажаради. Тме- 
сиптериснинг барглари кенгрюк,, наштарсимон, тукима-
www.ziyouz.com kutubxonasi


лари яхширок; ривожланган. Бундай типдаги баргларнинг 
хосил булишини плаунларда ва кадимги псилофитяарда 
кузатиш мумкин. Айрисимон шохланган спорафитларнинг 
учида синангийлар (спорангияларнинг кушилиб усишига 
синангий дейилади) хосил булади. Споралари бир хил кат- 
таликка эга. Споралардан чувалчангсимон шаклдаги гаме­
тофит усади. Псилотларда 1,8-2 см узунликдаги дихото­
мик шохлар булади. Гаметофитида ризоидлари бор, улар 
ер остида жойлашган, хлорофилсиз, сапорафит озик?та- 
нади. Антеридийси. шарсимон шаклга эга, унда спирал 
буралган бир канча куп хивчинли сперматозоидлар хосил 
булади. Улар гаметофитдаги архегонийнинг тухум хужай- 
расини оталантиргандан кейин муртак хосил булади. Кей- 
инчалик муртакдан дихотомик шохланган ёш спорофит 
усади (7-расм). Псилотсимонларнинг к;азилма вакиллари 
топилмаган. Псилотларга риниялардан келиб чикдан деб 
к;аралади. Псилотитарда спорангийлар ён шохларда, рини- 
яфитларда эса шохчаларининг учларида хосил булади.
7-расм. Псилот ва тмезиптерис: 1-псилотнинг умумий куриниши; 2—

Download 4,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish