Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги узбекистон республикаси фанлар акаде


оч и я м а га н с п о р а н г и й ; 2 а -о ч и л г а н споран гий ; 3 -с п о р а л а р ; 4 -



Download 4,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/93
Sana25.02.2022
Hajmi4,93 Mb.
#304750
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   93
Bog'liq
Yuksak o'simliklar sistematikasi

оч и я м а га н с п о р а н г и й ; 2 а -о ч и л г а н споран гий ; 3 -с п о р а л а р ; 4 -
споратГгийнинг кундаланг кесилгани; 5-тм ези п тер и сн и н г умумий
куриниши; 6-спорангийли бир жуфт барг.
www.ziyouz.com kutubxonasi


У БУЛИМ
КИРКБ^ТИМТОИФА (EQUISETOPHYTA)
У
с и м л и к л а р
Айрим адабиётларда бу булим бугамлилар деб юритилган. 
Бунга сабаб юксак усимликлар орасида булар танасининг, 
яъни спорачи поясининг бурим ва бутим ораликдарига аник, 
ажралганлиги хамда баргларининг халкдсимон жойлашган- 
лигидир. Кдрк;бушмларнинг купчилик турлари бизгача етиб 
келмаган. Хозирги турлари ер оситида горизонтал ва верти­
кал усувчи илдизпоя хосил кщади. Барглари жуда кичик, 
улар ён новдалари (телом)нинг узгаришидан келиб чиккан.
Кдрктбугим куп йиллик уг усимликлардан иборат. Дарахт- 
симон вакиллари эса бизгача етиб келмаган. Уларнинг балан- 
длиги 15-20 метргача ва эни 0,5 гача етган. Кирк^угимларнинг 
угказувчи бокламлари коллотериал типда. Кселимасининг утка- 
зувчи элементлари турли типдаги трахиедлардан ташкил топ­
ган. Флоэмаси турсим^н найлар ва паренхима хужайралари- 
дан иборат. Спорофиллари пояни спора *осил *з*лувчи зона- 
сида ёки вегетатив барглар билан навбатлашиб ёки поянинг 
учида спора бошокдарида \алк,асимон жойлашган.
Купчилик киркбутимлар тенг спорали усимликлар 
^исобланади. Фак;атгина к;азилма вакиллари орасида *ар 
хил споралилар булган. Кдокфуримтоифа усимликлар де­
вон даврида (415-370 млн. йил олдин) келиб ч ш д ан ва 
тошкумир даврида яхши тараодш этган. Триас даврига 
келиб айник;са дарахтсимон вакиллари корила бошлаган.
Бу булим битта к;абила, оила, туркум ва 20 та турни 
уз ичига олади.
Кирк;бугимнамолар (Equisetales) 
к;абиласи ягона к^рк,- 
б уги м д ош лар (E q u isetaceae) оиласи ва к;иркбурим 
(Equisetum) туркумидан иборат. Тошкумир даврида Ер ша­
рида яшаб усган к^ркбугимнамолардан бизнинг давримиз- 
гача фак,ат битга туркум вакиллари сак^аниб колган. Бу тур­
кум вакиллари Ер шарида кенг тарк,алган. Узбекистонда
www.ziyouz.com kutubxonasi


иккита тури Усади. К^ирк^угим спорафитининг ер остидаги 
илдизпяосида, илдизи ва туганаклари жойлашган. Илдиз- 
поялари 2 хил: горизонтал ва вертикал типда булади. Гори- 
зонтал илдизпояси кучли тараккий этган, бутам орали кда- 
рининг узунлиги 25 см гача боради. Ер остида 0,5 м дан 2 м 
гача чукурликда жойлашган. Тик (вертикал) илдизпояси эса 
анча ингичка, бутим оралиганинг узунлиги 
\ т
10 см дан 
ошмайди. Вертикал илдизпоя горизонтал илдизпоядан та­
раккий этади. Илдиз хосил кщувчи куртакларининг тарак;- 
к^й этиши туфайли янги илдизлар хосил булади. Вертикал 
ва горизонтал илдизпояларнинг айрим ён куртакларидан 
тугунаклар хосил булади. Бу тугунаклар келиб чикиши жи- 
Хатдан 
киск;арган ва йутонлашган новда булиб, узила куп 
микдорда озика модда, яъни крахмал туплайди, хамда ве­
гетатив купайиш вазифасини бажаради.
К^иркбугим туркум ининг вакиллари ер усти пояси- 
н и н г м орф ологияси га кура иккита гурухга булинади. 
Б и р и н ч и гурух турларининг поялари бир хил тузилиш- 
га эга. Уларда спора бошок^ари поясининг учида, ай- 
рим ларида ён новдаларининг учларида хосил булади. 
Бу гурухга У збекистонда кенг таркалган 

Download 4,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish