Вирусологиядан саволлар рўйхати Азотнинг табиатдаги айланиши


ІІ давр вирусларнинг яратилиш даври. Биринчи марта вирус мавжудлигини 1892 йилда Д.И. Ивановский



Download 1,19 Mb.
bet9/10
Sana21.04.2022
Hajmi1,19 Mb.
#569023
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
Вирусологиядан саволлар

ІІ давр вирусларнинг яратилиш даври. Биринчи марта вирус мавжудлигини 1892 йилда Д.И. Ивановский исботлаб берган. У тамаки мозаикаси касаллигининг қўзғатувчиси бактериологик фильтирдан ўтаоладиган вируслар эканлигини айтган. Ушбу даврдан бошлаб вирусалогия фани пайдо бўлган.

  • Голландиялик олим Бейеринк (1851-1931 йй.) Ивановский тажрибаларини такрорлаб кўрган ва бу ишларидан қуйидагича хулоса қилади, яъни касалликни сабабчиси бактерия эмас, балки “қандайдир суюқ субстанция” бўлиб, у агар-агар ичига кираолиш хусусиятига эга ва уни Бейеринк contagium vivum fluidum (суюқ тирик контагий) деб атайди.




    1. Вирусларнинг бошқа ҳаёт формаларидан асосий фарқлари

    2. Вирусология ривожланишининг IІI ва IV даври.




    • ІIІ давр 1930-1970 йилларни ўз ичига олади. Бу даврда классик вирусология ривожланади ва натижада жуда кўплаб потоген вируслар аниқланади. Жумладан:

    1930 йилларда Лейкемик вируслар;
    1970 йил Гепатит В вируси;
    1973 йил Гепатит А вируси;
    1940 йиллар охирларида вирусларни in vitro шароитда ҳужайра культураларида кўпайтириш усуллари ишлаб чиқилган.
    1952 йилда Эндерс, Уэллер ва Роббинслар вирусларни кўпайтириш усулини ишлаб чиққанлиги учун Нобел мукофотига лойиқ деб топилган.

    • IV давр 1970 йиллардан кеинги даврни ўз ичига олади. Бу даврда Балтимор РНК сақловчи онкоген вирусларда қайталама транскриптаза ферменти борлигини аниқлади ва молекуляр вирусология даври бошланди.

    Бламберг Австралиянинг туб аҳолисида янги типдаги антигенни аниқлаган ва Нобел мукофоти билан тақдирланган. Бироқ, бу гепатит В вируси билан оғриган беморлар эканлиги, антиген эса HbsAg антигени эканлиги аниқланган.
    1982-1983- йилларда Монтане (Франция), кеинчалик Р. Галло (АҚШ) одам иммун танқислиги вирусини (ОИТВ, HIV, ВИЧ) ажратиб олган. 2007 йилда Монтане Нобел мукофотига сазовор бўлган.



    1. Вируслар ва уларнинг ўлчамлари.



  • 1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish