«валеология асослари»


§ 8.2. Инсон иммун тан қислик вируси



Download 0,7 Mb.
bet30/47
Sana09.01.2023
Hajmi0,7 Mb.
#898532
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   47
Bog'liq
валеология китоб

§ 8.2. Инсон иммун тан қислик вируси .

ОИТС ни келтириб чи қарувчи вируслар касаллик қайд қилингандан 3 йил кейин ани қланган. ИИВ нинг икки штамми мавжуд. ИИВ-1 штамми АҚШ да, Европада ва Марказий африкада тар қалган. ИИВ-1 га ўхшаб кетувчи ИИВ-2 штамми /афрбий Африкада топилган. Америкада ИИВ-2 нинг 64 ҳолати қайд этилган. Инсон иммун тан қислик вируси ретровируслар оиласига киради. Вирус ичида иккита бир ҳил РНК занжири бор, уларнинг иккаласи ҳам таркибида ИИВ иноми, шунингндек айрим структуравий о қсиллар ва ферментлар (тескари транскриптаза, ёки ревертаза, интеграза ва протеаза) мавжуд. Вирион юзасида jp 120 о қсили молекулалари бор бўлиб, улар ҳужайраларнинг таш қи рецепторлари билан боғланиш қобилиятига эга. Исталган ҳужайра ИИВ нишонига айланиши мумкин, аммо инсоннинг Т-лимфоцитлари кўпро қ хавф остида.


ИИВ-1 ва ИИВ-2 вирион усти о қсиллари тузилиши билан фар қ қилади.
1984 йилда ИИВ инсон ҳужайраларига СД 4 рецепторли о қсил билан боғланиб кириши исбот қилинган. Бу о қсил Т-ҳелпер (улар СД 4 лимфоцитлари, деб ҳам аталади) лар, деб аталувчи лимфоцитларнинг таш қи ҳужайравий мембраналарида бўлади. Аммо зарарланиш учун бунинг етарли эмаслиги ўрнатилди. Ҳеч бўлмаганда битта фа қат инсон танасида учролвчи, ҳали ўрнатилмаган омил (ко-рецептор) зарур. Ундан таш қари, ИИВ устки о қсиллар билан боғланиши ва ҳужайранинг зарарланишига ёрдам берувчи янги рецептор-о қсиллар топилмо қда.
Зарарланиш жараёни бир неча бос қичдан иборат. Ҳужайра мембраналари ва вирион бирлашгач, вирион ичидаги модда ҳужайра ичига ўтади. Кейин вирусли ревертаза вирусли РНК даг матрица сифатида фойдаланиб шунга мос икки спиралли ДНК фрагментини синтезлайди ва ҳужайра иномига ўрнашиб провирусни ҳосил қилади. ИИВ ёки бош қа антигенлар билан фаоллаштирилган провирусли лимфоцит кўпая бошлайди ва ИИВ нинг кўплаб нусхаларини яратади.
ИИВ нинг кўпайиш тезлиги жуда катта-зарарланган инсон танасида кунига 10 млрд янги вирионлар ҳосил бўлади. Улар янги лимфоцитларни зарарлайдилар ва вируснинг репликация цикли такрорланади. Вируснинг жадал кўпайиши натижасида СД 4 лимфоцитлар нобуд бўлади. Иммун тизими Т-лимфоцитларни кўп ишлаб чи қ қани билан, уларнинг қондаги қиймати кескин камайиб боради.
Бунда бутун иммун тизим иши бузилади, натижада инсон турли инфекцияларга нисбатан қарши курашувчанлигини йў қотади ва у саратон касалига йўли қиши мумкин.

Download 0,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish