«валеология асослари»



Download 0,7 Mb.
bet33/47
Sana09.01.2023
Hajmi0,7 Mb.
#898532
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   47
Bog'liq
валеология китоб

I X БЎЛИМ .
Йод танқислиги . Жисмоний ривожланишдан оркада колиш .
§ 9.1. Касалик сабабчиси йод танқислиги .
Жахон согликни саклаш ташкилоти учинчи минг йиллик арафасида йод танкислиги сабабли келиб чикадиган хасталикларни тобора купайиб бораётган юрак-томир, онкологик касалликлар билан бир каторда куйиб, глобал муаммолар даражасини кутарди дунё буйича бундай касалликка 200 миллионкиши чалиган ва яна карийб миллиард кишининг шундай касалликка чалиниш хавфи бор. 5 миллиондан ортик кишида кретинизм (комтанинг бузилиши, тана мутаносиблигининг издан чикиши, юзнинг салкиши, рухий ривожланишда ортда колиб, баъзан акли заифлик билан ифодаланувчи касаллиги мавжуд. Хомилалик даврида йод танкислиги туфалий акли заифликнинг енгил турлари ва харакат бошкарувининг бузилиши каби нокисликларга учраганлар эса 5 хисса куп.
Шу муносабат билан БМТ болалар жамгармаси (ЮНИСЕФ) мутахасислари: “Йод етишмовчилигини шунчалик осон бартараф этиш мумкинки, хатто йод танкислиги туфайли бирон боланинг акли заиф тугилиши- бориб турган жиноят саналади” деган фикрни билдирди.
Йод етишмаслигидан келиб чикадиган касалликлар инсоннинг энг кенг таркалган юкумли булмаган хасталиклардандир. Ва бу хасталиклар асло зарарсиз эмас. Аксинча, дунё буйича 740 миллион кишида йод етишмаслиги сабабли калкончимон без катталашган (ички букок) , 40 миллион кишининг эса айни сабабга кура акли ута заиф булиб колган. Жахон микёсидаги мазкур глобал муаммо 153 та мамлакатни ташвишга солмокда. Сайёрамиз ахолисининг 1,5 миллиардан зиёди организмида йод етишмаслигидан азият чекмокда. Шу жумладан, мамлакатимиз ахолисининг муайян кисми организмида йод етишмаслигининг салбий окибатларига учраган булиб, купинча, буни хаёлларига хам келтиришмайди. Дарвоке, дастлабки касалликнинг белгилари яккол намоён булмайди. Йод танкислиги туфайли вужудга келадиган гармонал нокисликлар, купинча , яккол ташки ифодага эга булмайди, шу сабабли булса керак, бу холат “яширин очлик” номини олган.
Менделеев даврий жадвалида йод элементи 53-ракам билан белгиланган. У табиатда хамма ерда, лекин нотекис: бир ерда хаддан ташкари куп, бошка ерда эса нихоятда сийрак таркалган. Йод денгиз сувида, денгиз буйларихавоси ва тупрогида куп микдорда тупланган. Денгиздан узоклаша борган сайин йод камаяверади. Кул ранг тупрокли ва буз тупрокли ерларда, шунингдек тог еёбагирларида йод жуда кам учрайди. Инсон учун йоднинг учта манбаи мавжуд: сув, хаво ва овкат. 53-ракамли бу моддани инсон бошка бирон манбадан ололмайди. Агар бу манбалар тухтатиб куйилгадек булса, киши организми азоб чекади, зеро йод унга куёш, хаво ва сувдек, лекин анча кам микдорда – бир кеча-кундузда , 150-200 ммг микдорлагина зарур. Ха, нихоятда оз булгани билан, хаётий мухим ахамиятга эга.
Хозирги вактда калкончимон без касалликлари дунёда энг кенг таркалган касалликлардан биридир. Калконсимон без-бор-йуги 15-20 грамм келадиган миттигина аъзо булиб, буйиннинг олд кисмида жойлашган. У бошка безлар билан биргаликда гармонлар деб аталувчи биологик фаол моддалр ишлаб чикарувчи органларнинг эндокрин тизимига киради. Гармонлар бутун умр давомида организмимизда руй берадиган деярли хар бир жараёнда гоят мухим ахамият касб этади.
Калконсимон безк касалликларининг келиб чикишига нима сабаб булади? Бу хасталикларнинг белгилари нимадан иборат? Унинг олдини олиш мумкинми?
Жахон согликни саклаш ташкилоти (ЖССТ) йоднинг куйидаги кундалик микдорларини тавсия этади



Download 0,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish