В а Х а б о в а. В., Т а д ж и б а е в а д. А., Х а ж и б а к и е в ш. Х



Download 23,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet270/441
Sana22.02.2022
Hajmi23,32 Mb.
#112691
1   ...   266   267   268   269   270   271   272   273   ...   441
Bog'liq
Jahoniqtisodiyotyoti

23.1.1-жадвап
Л н и қ л а н п ш н е ф т ь з а х и р а л а р и н и н г м и к д о р и , м л н . б а р р е л ь 1
1990 й.
2000 й.
2009 й.
2010 й.
2010йицда 
жамига 
нисбатан % да
ЙҲТТ мамлакатлари
115,4
93,3
92,0
91,4
6,6
ОПЕК мамлакатлари
763,4
849,7
1068,6
1068,4
77,2
ОПЕКгз аьзо бўлмаган 
мамлакатлар
176,5
168,2
182,6
188,7
13,6
ЕИ
8,1
8,8
6.2
6,3
0,5
МДҲ
63,3
87,1
125,4
126,1
9,1
Дунё бўйича - жами
10032
1104,9
1376,6
1383,2
100,0
б ўлиб, Я п о н и яд а н еф тга б ўлган талабн ин г д ея р л и 100% и и м п о р т ҳи со б и д ан
қопланади . Е И д а н еф ть в а н еф ть м аҳсулотлари и м п орти н ин г я р м и д ан орти ғи
О П Е К м ам лакатлари (31,2% ) в а Р о сси я (24,0% ) ҳиссасига т ў ғр и келади (23.1.2- 
ж адвал).
23.1.2-жадвап 
Е И н е ф т ь в а н е ф т ь м а ҳ с у л о т л а р и и м п о р т и н и н г
г е о г р а ф и к т а р к и б и , 2000-2010 й й .2
2000 й.
2005 й.
2008 й.
2009 й.
2010 й.
ОПЕК мамлакатлари
39,3
32,3
30,9
30,5
312
Россия
15,5
21,0
20,0
23,2
24,0
Озарбаажон
0,6
0,7
2,2
2,4
2,6
Қозогистон
1.5
3,0
3,1
3,0
3,6
Норвегия
10,5
8,6
6,8
7,3
6.0
Лспин Америкаси мамлакатлари
2,2
2,5
2,7
2,6
2,5
Африка 
ва 
Кариб 
хавзаси 
мамлакатлари
6,5

8,3
7,7

Бошқалар
23,9
25,8
26,0
23,3
23,0
Жами
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Т аҳпиллар ж аҳон х о м аш ё бозори у ч у н х о с куйи даги хусусиятларн и
аж ратиш им кон и н и беради;
-
м и н ерал хом аш ён и нг халкаро савдода м у ҳ и м к атегори ялари дан б и ри
экан ли ги — ж аҳон товар эксп орти ни нг 13% м инерал х о м аш ё ҳи ссасига т ў ғр и
келади, м и н ерал хом аш ё таркиб ин и нг 7 5 % и н и э с а ёқилғи м атери аллари
таш ки л этади. Р ивож ланаётган м ам лакатлар том он ид ан м и н ер ал хом аш ё 
етказиб б ерш ц ц а н еф тн и н г у л у ш и орти б борм окда;
1 Кондигов Д. Перспективы евро для России: плюсы и минусы. //Экономист, №12,2011. С. 72.
2Ўшаманба.
396


- х о м аш ё р есу р сл ар и н и н г аксарияти р и вож ланаётган м ам лакатларда 
и ж тй м ои й -и қги сод и й
м уам м о л ар н и
ҳ а л
этиш д а 
зар у р
б ўлад и ган
м аб лағларн ин г асо си й м а н б а и экан ли ги — б у ҳ о л а г ўз н авб ати д а м и лли й
и қгасо д и ёгл ар н и н ги х о м аш ё эксп орти га б оғлан иб қо л и ш и га о либ келади;
- ж ах р н х о м а ш ё б о зо р и иж ти м ои й тар к и б и д а м уом ала сохдси н ин г 
м у х д м ў ри н га э га л и ги - таб и и й ресурслардан ф ойд алани ш да халқаро 
к ом п ани ялар ф аол и ш ти р о к этад и ва улар ни н г аксарият қи см и таб и и й
ресу р сл ар н и қазиб ч и к ар и ш в а сотиш г а ихтисослаш ган;
- м и н ер ал х о м а ш ё н ар х и н и б елги лан и ш да р е н та м уносабатлари ни н г 
м уҳим аҳам и ятга эга л и ги — уш б у хараж атларн и нг ҳ аж м и га таъ си р этувч и
ом иллар с и ф ати д а қ ази б чи қариш ни н г тот, гео ло ги к ш арг-ш арои тлари , р у д а
тар к и б и д а ф ойд али х о м а ш ё м и кдори в а ж ойлаш ган ўр н и мугдам хи соблан ад и. 
У зо қ м уд д атли р еж алаш ти р и ш асоси да ф о й д ал и би ри км аларга б о й бўлм аган
к онларн и ў злаш ти ри ш д о и м о хараж атларнинг м ун тазам ортиб кетиш ига о ли б 
келм айди;
- қ ази б ч и кари ш н и н г о ч и қ у су л и д а к увватли техн икалард ан сам ар ал и
ф ойд алан и ш н и н г м у ҳ и м л и ги — у ш б у у су л ж о р и й хараж атларни сези ларли
д ар аж ад а қи сқарти рад и , захи раси кам р у д а конлари ни т а д қ и қ этиш у л ар н и н г 
и қ га с о д и й ж и ҳатд ан н аф л и л и ги н и ортгиради.
- т аб и и й х о м аш ё ресурслари нархларин и ўсиб бори ш тен ден ц и яси
(2 3 .1 .3-ж адвал).

Download 23,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   266   267   268   269   270   271   272   273   ...   441




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish