Узбекистон республикаси вазирлар maxjcamach Х. Узуридаги «оила» илмий-амалий



Download 7,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/200
Sana24.02.2022
Hajmi7,73 Mb.
#205613
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   200
Bog'liq
Оила энциклопедияси. Акрамова Ф.А

кал. - калория
кг - килограмм
км2 - квадрат километр
л - литр
лот. - лотинча (этимологик маълумотларда) 
м - метр 
мае. - масалан 
млн. - миллион
МК - мехнат кодекси
МТМ - мактабгача таълим муассасаси
млрд. - миллиард
нем. - немисча
нояб. - ноябрь
окт. - октябрь
ОК - Оила кодекси
пед. - педагогика, педагогик
рус. - русча
сек. - секунд
сент. - сентябрь
т - тонна
тахм. - тахминан
тож. - тожикча
УЖК - Уй-жой кодекси
ун-т - университет
фев. - февраль
ФК - Фукаролик кодекси
% - фоиз
франц. - французча
ФХДЁ - фукаролик холати
далолатномаларини ёзиш
ХМТ - Халкаро Мехнат Ташкилоти
ХК - Хужалик кодекси
ш. - шахар, шахри (шахар номидан
кейин келганда)
юн. - юнонча
янв. - январь
узб. - узбекча
К. - каранг
кад. - кадимги, кадимий 
К.х. - кишлок хужалиги 
хоз. - хозирги
5


АБАДИЙ КАДРИЯТЛАР - инсоният, 
муайян миллат, жамият аъзолари хаёти ва 
фаолияти учун доимий мух,им саналган 
кадрият шаклларини ифодалайдиган ту­
шунча. Оила, махалла, давлат, она-тили, 
дин, авлодлар уртасидаги ворислик, тинч- 
лик, баркарорлик, озодлик ва фаровонлик 
каби инсон учун хамма вакт зарур булади­
ган, хеч качон уз кадрини йукотмайдиган 
энг юксак тушунча ва тамойил А.к. сира- 
сига киради. А.к. асрлар давомида дунёда- 
ги буюк маърифатпарвар мутафаккирлар- 
нинг эътиборини узига жал б килиб келган. 
Хусусан, узбек халкининг бебахо маънавий 
мероси хисобланган «Авесто» китобидаги 
«Эзгу фикр, эзгу суз, эзгу амал» тамойили, 
Куръони карим, Хадиси шарифлар, Имом 
Бухорий, Абу Наср Форобий, Абу Рай- 
хон Беруний, Ибн Сино, Ахмад Яссавий, 
Нажмиддин Кубро, Баховуддин Накш- 
банд, Амир Темур, Мирзо Улугбек, Хожа 
Ахрор Валий, Алишер Навоий, Захдрид- 
днн Мухаммад Бобур сингари улуг аждод- 
ларимизнинг илмий-маънавий меросида 
ифодаланган адолатли жамият, баркамол 
инсон, тинчлик ва фаровонлик гоялари 
хам А.к. хисобланади. А.к.ни сохталашти-
риб, одамзодни асл инсоний киёфасидан 
махрум этишга уринадиган вайронкор 
кучлар ва гоялар хам афсуски, мавжуд. 
Жамиятимизда А.к.ни асраб-авайлаш, ёш 
авлодга етказиш устувор вазифалардан хи­
собланади.
АБОРТ (лот. abortus - бола ташлаш) -
аёлларда хомиладорликнинг 
дастлабки 
28-хафтасида бачадондан хомила тушиши. 
28-хафтадан илгари тугилган бола яша- 
майди. А. эрта (хомиладорликнинг 12-хаф- 
тасигача керакли даво чоралари курилма- 
ганда бола тушиши) ва кечикиб (13 - 27 
хафтасигача бола тушиши) содир булиши 
мумкин.
А. сунъий ва гайриихтиёрийга були- 
нади. Сунъий А. (бола тушириш) аёлнинг 
уз истаги ёки соглигига караб хомиладор­
ликнинг 12-хафтасига кадар, тиббий сабаб­
ларга кура эса бундан кечрок мудцатларда 
тугурукхоналарда утказилади. Гайриихти- 
ёрий А. (бола ташлаш) сабаблари: 1) уткир 
ва юкумли касалликлар (терлама, безгак, 
бруцеллёз, захм ва б.); 2) она б-н хомила 
кони резус факторига мос келмаслиги (она 
конида резус фактор манфий, хомилада эса 
мусбат булиши); 3) умумий (юрак-кон то­
мирлари, нафас аъзолари, буйрак ва эндо­
крин безлари касалликлари) касалликлар; 
4) жинсий аъзо касалликлари (тухумдон 
фаолиятининг бузилиши). Бунда сарик 
тана гормони кам ишлаб чикилиб, бачадон 
мускулларини кискартирувчи омиллар, 
жумладан, фолликулин кучайиб кетади
натижада А. руй беради; 5) ички жинсий 
аъзоларнинг турли сабаблар б-н яллиглани- 
ши; 6) аёл таносил аъзосининг етарли ри- 
вожланмаганлиги (инфантилизм); 7) турли 
шикастлар (хомиладорлик вактида йики- 
лиш, огир юк кутариш, лат ейиш ва х.к.), 
хомиладорнинг бирор нарсадан каттик 
кур киши, хаяжонланиши.
Гайриихтиёрий А. хомиланинг бача­
дондан кучиш даражасига караб турлича
6


булади. А. хавфи тугилганда бел огриб
жинсий аъзодан бир оз кои келади, бача­
дон хомила муддатига номувофик каттала- 
шади, тугри даво килинса, хомиладор- 
ликни саклаб колиш мумкин.
Хомиладорликнинг 
олдини 
олувчи 
усуллардан фойдаланиш режалаштирилма- 
ган хомиладорлик ва кайта А.нинг олди­
ни олишга имкон беради, бу эса аёлнинг 
жисмоний ва рухий саломатлигига ижобий 
таъсир курсатади. А.дан 11 кун 

Download 7,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   200




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish