Узбекистон республикаси олий



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet78/91
Sana25.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#263192
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   91
Bog'liq
zonda tor molekulyar fizika

7. Браве панжараси.
Трансляция йули билан панжарани уз-узига устма-уст туриши мумкин. Бунинг 
учун уни маълум йуналишларда маълум масофага параллел кучириш керак эди. 
Кристалл панжара учун трансляция асосий симметрия элементи хисобланади. Факат 
параллел кучириш йули билан бир-бирига устма-уст тушириш мумкин булган 
эквивалент тугунлар туплами кристаллнинг трансляция панжараси ёки Браве 
панжараси деб аталган панжарани хосил килади. 
Атомлар факат ёкларнинг учларида жойлашган холда Браве панжараси ёклари 
марказлашган деб, ёкларнинг марказида ва диогнал текисликнинг марказида
жойлашган холда эса хажмий марказлашган панжара деб аталади. 
Браве панжараси кирралларининг узунлиги а, в, с ва улар орасидаги 
бурчакларнинг нисбатлари турлича булиши мумкин. Хаммаси булиб 14 хил Браве 
панжаралари бор эканлигини курсатиш мумкин. Расмда Браве панжараларининг 14 
элементар параллелепипеди улар симметриясининг ортиб бориши тартибида 
курсатилган. 
Кристаллнинг анизотропияси кристаллдаги турли текисликлар ва йуналишларни 
фарклаш ва уларни маълум тарзда белгилаш заруратини тугдиради. Бунинг учун 
махсус координаталар системасидан фойдаланилади. Кристалдаги текисликларни
махсус Миллер индекслари билан белгилаш кабул килинган. 
Миллер индекслари , , харфлари оркали белгиланади.
Расмда кубик кристаллнинг энг мухим индексларидан баъзилари курсатилган (4-расм).
8. Кристаллардаги нуксонлар. (деффектлар). 
Реал кристалларда атомларнинг жойлашишидаги катъий даврийлик ва 
бузилмайдиган тартибни тузатиш мумкин. Турли туман экспериментларнинг 
курсатишига караганда, кристалларда одатда атомларнинг жойлашишидаги 
мунтазамлик маълум даражада бузилар экан. Каттик жисмда атомлар, суюкликдаги ва 
газлардаги сингари, узлуксиз иссиклик харакатида булади, уларнинг бу харакатлари 
жисмнинг тепературасини белгилайди. Бу харакатлар мувозанат вазияти якинида 
буладиган кичик тебранишлардан иборат, мувозанат вазияти эса панжаранинг тугуни 
булади. Кристалл панжара даврийлиги бузилиш холлари нуксонлар деб аталади. Бу 
нуксонларнинг хаммаси кристалларнинг хоссаларига сезиларли таъсир курсатади. 
Нуксонларнинг биринчи тури Шоттки нуксонлари деб аталади. Уларнинг мохияти 
шундаки, панжаранинг атомлар жойлашиши керак булган кандайдир тугунлари 
атомлар томонидан банд килинмай колади, бундай вакансиялар кушни атомларнинг 
нормал вазиятига нисбатан силжишига сабаб булади ва бу вакансия атрофида панжара 
тузилишининг мунтазамлигини бузади.  

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   91




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish