Узбекистон республикаси олий


Хар томонлама чузилиш ва сикилиш деформацияси



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet81/91
Sana25.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#263192
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   91
Bog'liq
zonda tor molekulyar fizika

Хар томонлама чузилиш ва сикилиш деформацияси.
Бу деформация катталиги сифатида жисм хажмининг нисбий узгаришини, яъни
катталикни олиш керак. Шунинг учун Гук конунига кура биз шундай ёзишимиз 
мумкин: 
 
 
Бу ерда М – хар томонлама сикилиш (чузилиш) модули. М=1/ деб олсак, (2) 
формулани куйидаги куринишда ёзамиз: 


96 
Хар томонлама сикилиш моделининг тескари катталигига тенг булган
коэффиценти хар томонлама сикилиш коэффиценти деб аталади. Бу коэффицентнинг 
каттик жисмлар учун жуда кичик булиши равшан (10
-6
атм
-1
атрофида).
Хар томонлама чузилиш ёки сикилишни учта бир томонлама чузилиш ёки 
сикилиш деформацияларининг кушилиш натижаси деб караш мумкин (агар 
биртомонлама деформация кичик булса). Шунинг учун М ва Е модуллар бир-бири 
билан оддий богланишга эга. Пуассон коэффициенти нолга тенг булса, у холда Е=3М 
булишига осон ишонч хосил килиш мумкин. =1 булганда, улар узаро тенг булади, 
яъни Е=М.
Силжиш деформацияси.
Деформациянинг бу тури жисмнинг икки диагонал карама карши ёкларига 
куйилган кучлар таъсирида юзага келади (2-расм). Бундай кучлар системаси 
кучларнинг йуналишига паралел булган ясси катламларнинг бир-бирига нисбатан 
силжишини хосил килади. Агар намунанинг дастлабки узунлиги га тенг булса, 
деформация катталиги нисбат билан характерланиши мумкин. Бу нисбат
силжиш кичик булганда га тенг (бу ерда - текисликнинг силжиш бурчаги) 
деформация улчови сифатида худди шу бурчак кабул килинади. Шунинг учун Гук 
конунини куйидаги куринишда ёзиш мумкин: 
бу ерда р-кучланиш. узгармас катталик силжиш модули деб аталади.
Силжиш модулига тескари булган катталик силжиш коэффициенти деб аталади.
Силжиш деформацияси деформацияланаётган жисмнинг хажмини узгартирмайди. 
Тажрибанинг курсатишича, деформация айни 
шу модда учун деформацияловчи кучнинг 
аник кийматигача узининг кайтувчанлигини 
саклар, яъни эластиклигича колар экан. 
Кучланишнинг янада усиши деформациянинг 
чизикли усишидан тезрок ортишини вужудга 
келтиради.
Деформация эластик булиб коладиган энг максимал кучланиш эластиклик чегараси деб 
аталади. 3-расмда деформациянинг Р кучланишга богликлигининг тажрибада олинган 
графиги келтирилган.

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   91




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish