Узбекистон республикаси олий



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet80/91
Sana25.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#263192
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   91
Bog'liq
zonda tor molekulyar fizika

2.2. Асосий саволнинг максади: 
Каттик жисмларнинг механикавий хоссаларининг мохиятини тушунтириш, 
деформацияларнинг табиати ва механизмини тула равишда ургатиш. 
2.3. Идентив укув максадлари: 
1. Каттик жисмнинг механикавий хоссалари тугрисида маълумот олади. 
2. Деформацияларнинг табиати ва механизмини урганади. 
3. Деформацияларнинг характерловчи катталикларини билиб олади. 
 
2.4. Мавзунинг баёни: 
Каттик жисмларнинг механикавий хоссалари деб жисмларнинг ташки 
механикавий кучлар таъсирида уз шаклини узгартириш ва бу кучлар томонидан 
емирилишга карши туриш кобилиятини белгиловчи хоссаларга айтилади. Агар 
деформацияни юзага келтирган кучнинг таъсири тухтагандан кейин деформация 


95 
йуколса, бундай деформация эластик деформация, агар нагрузка тухтагандан кейин хам 
сакланиб колса, пластик деформация деб аталади. Каттик жисмга куйилган кучларнинг 
таъсирида кристаллдаги зарралар бири бошкасига нисбатан силжийди. Жисмларнинг 
деформацияланиш ходисаси шундан иборат. 
Деформация катталиги ва деформация туфайли пайдо буладиган кучлар 
орасидаги муносабат Гук конуни билан аникланади. Гук конуни шундай ифодаганади: 
куч деформацияга пропорционалдир. Сирти юзаси
булган жисмга куч тик таъсир этаётган булсин, га тенг булган р нисбат 
кучланиш деб аталади. Бу нисбат босим улчанадиган бирликларда улчанади. Гук 
конунида (куч) деганда кучланишни тушунилади. Силжиш деформациясида жисмнинг 
шакли узгаради, бирок унинг хажми узгармайди.
Агар кучланишнинг сиртга паралел ташкил этувчиси 0 га тенг булса, у холада 
соф чузилиш ёки сикилиш деформацияси руй беради. Агар кучланишнинг нормал 
ташкил этувчиси нолга тенг булса, у холда деформация соф силжиш деформацияси 
булади. 
Чузилиш ва сикилиш деформацияси.
Узунлиги ва кундаланг кесим юзи булган цилиндрсимон стерженга 
расмда курсатилгандек куч таъсир килаётган булсин. Бу кучнинг таъсирида 
стерженнинг узунлиги бирор катталикка ортади (1-расм).
Деформация катталиги сифатида
узайишнинг узунликка нисбатини олиш 
зарур. Бу нисбат стерженнинг нисбий 
узайиши деб аталади. Гук конунини куйидаги 
куринишда ёзиш мумкин:
Бир томонлама чузилиш ёки сикилишда стерженнинг факат узунлиги эмас, 
унинг кундаланг улчамлари узгаради, яъни сикилишда радиус катталашади, чузилишда 
эса радиус кичиклашади. У холда шундай ёзиш мумкин.
Бу ерда 
- радиуснинг нисбий узгариши. М – пропорционаллик коэффициенти 
булиб, уни буйлама чузилишдаги кундаланг сикилиш модели деб аташ мумкин.
ларнинг нисбатлари айни шу модда учун узгармас катталикдир: 
Кундаланг ва буйлама узайишлар нисбатига тенг булган
узгармас катталик Пуассон коэффициенти деб аталади. Пуассон коэффицентининг 
киймати деформацияланаётган намунанинг хажми узрагишини билдиради. Куп 
моддалар учун
киймати ½ ва 0,3 оралигида булади. Пукак учун нулга тенг.

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   91




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish