Узбекистон республикаси олий



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet76/91
Sana25.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#263192
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   91
Bog'liq
zonda tor molekulyar fizika

2. Кристалл панжара. 
Кристаллларда уларни ташкил килган атомлар ва бошка зарралар мунтазам 
жойлашади. 
Атомларнинг 
кристалларда 
бундай 
жойлашишининг 
мухим 
натижаларидан бири кристалл хоссаларининг турли йуналишларда бирдай 
булмаслигидир, бу хосса кристалнинг анизотропияси деб аталади. 
Атомлар мунтазам жойлашганда улар турли йуналишда турли зичликда 
жойлашади. Атомларнинг турли йуналишларда мунтазам тарзда жойлашиши туфайли 
фазовий панжара хосил булади. 
Кристалл ясси ёклар билан чегараланган булиб, бу ёклар зарралар энг катта 
зичликда жойлашган текисликларнинг узгинасидир, чунки кристаллнинг кристаллнинг 
усишида худди шу текисликларга (бошкаларига эмас) купинча янги атомлар келиб 
кушилади. Атом энг зич банд булган текисликларда атомларнинг бир-бири билан энг 
кучли богланиши равшан, чунки уларнинг ораларидаги узаро масофалар нисбати 
кичикдир. Кристаллда атомларнинг кичик куюкликда жойлашган текисликлари хам 
бор. Кристаллнинг характерли хусусияти уни ташкил килган зарраларнинг геометрик 
мунтазам жойлашишидир. Кристалл, демак, узлукли даврий структурага эга булади. 
Геометрия нуктаи назаридан зарраларнинг бундай даврий такрорланувчи 
жойлашишига трансляция деб аталган паралел силжитиш операсияси ёрдамида амалга 
оширилиши мумкин.
Бирор нуктани тугри чизик буйлаб а масофадаги вазият нукталар каторини 
ёки нукталарнинг бир улчамли занжирини хосил киламиз. а трансляция кийматини 
трансляция даври деб аталади (1-расм).
Агар нуктани бир вактда а ва в икки трансляция амали буйича 
силжитсак, у холда энди нукталар катори эмас, ясси тур хосил булади.
Бу турдаги хар бир нуктанинг вазияти куйидаги вектор йигинди. 
билан аникланади, бу ерда ва нулни хам уз ичига олган бутун сонлар.


92 
Агар нихоят, нукта билан бир вактда уч турли трансляция а, в ва с 
операцияси бажарилса, у холда фазовий панжара хосил булади. Хар кандай нуктанинг 
урни бу холда
Силжишларнинг тегишли комбенацияси билан аникланади. а, в ва с учта 
векторнинг комбинацияси трансляция группаси деб аталади. а, в ва с векторлардан 
хосил булган паралелипепид элементар ячейка деб аталади.
Кристаллда атомларнинг даврий такрорланиш манзарасининг мунтазамлиги 
туфайли кристалл маълум симметрияга эга булади. Кристаллнинг бирор 
симметриясини алохида симметрия элементларининг туплами деб тасаввур килиш 
мумкин. Бундай симметрия элементлари туртта: симметрия уки, симметрия текистлиги, 
симметрия маркази ва бурилма-аксланма симметрия уки. 

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   91




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish